latinica  ћирилица
21/06/2015 |  08:49 | Аутор: РТРС

Турска: Изложба олдтајмера

Десетине свјетских најгламурознијих и најпожељнијих старих аутомобила изложено је у Турској. Организатори кажу да неки модели вриједе и до милион долара.

Више од 80 атрактивних лимених љубимаца свједочи о историји аутомобилске индустрије.
На изложби у Истанбулу посјетиоци могу да виде и један од најстаријих аутомобила из давне 1928. године. Поред тога, ту су и модели Шевролеа, Поршеа, Ферарија, Понтијака и многих других који датирају од 1920-их до 1970-их.

- Имамо овдје око 80 аутомобила. Сврстали смо их у четири категорије: почев од првог дана аутомобилске индустрије, па све до 1945. године – то је категорија антиквитета, затим од '46. до шездесете – то су класици, па од '61. до 1975. итд., рекао је Угур Исик, организатор.

Осим ових категорија, ту је посебна област на изложби за истакнути бренд, која је ове године заузео Ферари. Ту су и награде „гласова публике“ и „најбољег на изложби“. Неки експонати су изложени и за продају. С обзиром да су све музејски примјерци, цијена ових старих љепотана може достићи и до милиона америчких долара.

Овакви догађаји увијек изазивају велику пажњу посјетилаца који имају прилику да разгледају луксузне аутомобиле, који упркос свом дугом животном вијеку, захваљујући труду њихових власника, још изгледају као нови.

Жири је састављен од стручњака и познавалаца олдтајмера из свих крајева свијета. Добитник најбољег на овогодишњој изложби је тамни Доџ Чарџер из 1968. године, док је највише гласова публике добио златни Понтиак из 1970. године.
Посјетиоци кажу да се осјећају као да су се времепловом вратили у прошлост.

Посједовање олдтајмера је „друштвена пасија“ – за власника је пресудно да своју љубав подијеле с породицим, јер ће ауто бити пуноправни члан, као и да нађе широко друштво истоврсних хобиста.

За разлику од сакупљања маркица, новчића или умјетничких предмета који су самотњачке дисциплине, чланови удружења олдтајмера међусобно размјењују информације, вјежбају механичарске вјештине, и повремено организују окупљања у земљи и иностранству. Управо такво је било и ово у Истанбулу.