Како се први дан љета некада обиљежавао?

Први дан љета се од памтивијека слави у разним културама широм свијета.

То је уједно и најдужи дан у години на сјеверној хемисфери наше планете, што значи да ће до децембра постајати све краћи.

У словенској митологији на дан љетње дугодневнице обиљежавао се празник Купале, божанства плодности, обиља и весеља. На тај дан правила се лутка од сламе која је представљала богињу и у свечаној поворци бацала у воду или ватру. У том обичају важну улогу има купање и плетење цвијећа. Вјеровало се да је то једина ноћ у години у којој папрат цвјета и да тај цвијет има магијске моћи, да може уништити демоне, подарити успјех и велико богатство.

У средњевјековној Њемачкој људи су имали обичај да запале велики обруч од сламе и називали су га "ватреним точком". Обруч је затим пуштан да се котрља низ брдо кроз винограде ка води.

- Ватра се повезивала са чистоћом и плодношћу - објашњава Ентони Авени, професор астрономије и антропологије на Колгејт универзитету у Хамилтону. - Ово је доба године када је земља најплоднија - додаје он.

У сјеверној Њемачкој, праисторијско налазиште Екстернштајн вјероватно је саграђено у славу љетње дугодневнице, објашњава Мајкл Јорк, који се бави проучавањем астрономије и астрологије у различитим културама.

Екстернштајн је позната камена формација која се, попут Стоунхенџа, састоји од огромних стубова од пјешчара. На врху сваког од пет стубова налази се по једна отворена капела са малим олтаром уклесаним у стијену. Еупа на олтару директно прошушта сунчеве зраке у тренутку љетње дугодневнице, објашњава Јорк.

Многи сматрају да је и сам Стоунхенџ изграђен с истом функцијом.

- Стоунхенџ је требало да буде храм сунца и постављен је тако да особа која стоји у средишту прстена који чине велики стубови може да види успињање сунчевог диска на сјевероисточној капији 21. јуна, у дан кад љето стиже на сјевер - објашњава Авени.