Научна студија: Вампири заиста постоје
Ипак, не мисли се на митска створења која се претварају у шишмише и пију крв поштеном свијету. Они су били фокусирани на особе које тврде да им је "потребна крв других људи, како и имали енергије и били здрави".
Ди-Џеј Вилијамс који је проучавао особе које тврде да су вампири готово десет година, испитао је једанаест људи из САД и Јужноафричке Републике и открио да се они у осталим аспектима живљења не разликују од других људи.
Међутим, они траже добровољце који су спремни да се посјеку и понуде им мало своје крви, како би имали снаге за свакодневно функционисање.
- Они нису спремни да посјете љекара, јер брину да ће их окарактерисати као психопате или им забранити да задрже друштвене улоге и имају дјецу - стоји у студији.
Прави вампири кажу да немају избора и да би жељели да не морају да пију крв.
- Већина вјерује да је таква рођена и да вампиризам није ствар избора - рекао је Вилијамс, који је желио да својом студијом подстакне стручњаке да пруже помоћ овим људима.
За један облик вампиризма постоји и стручни назив - Ренфилдов синдром. Од њега обично пате мушкарци и сматра се да је повезан са сексуалним нагоном. Наиме, неки људи са Ренфилдовим синдромом осјећају сексуално задовољство тек кад попију крв и вјерују да им она даје мистичне моћи – као да на тај начин могу преузети животну снагу жртве.
Медијски је пропраћено неколико таквих случајева. Између осталог, рошле године је 19-годишњи Тексашанин ухапшен зато што је жени провалио у стан и ујео је за врат. У притвору је полицији рекао да је он у ствари 500-годишњи вампир ког морају затворити, јер он не жели никог да повриједи – просто мора!
Психијатри сматрају да пацијенти са Ренфилдовим синдромом поремећај стичу усљед трауматичног доживљаја у дјетињству у ком су крварили или пробали крв, а да су том приликом осјетили задовољство.
Послије пубертета такав осјећај почиње да се повезује са сексуалним узбуђењем.
Клинички вампиризам развија се кроз три типичне фазе, а прва је аутовампиризам, који како само име каже, представља испијање сопствене крви.
Када то престане да задовољава пацијента, он прелази на животиње, а неријетко и на људе. Забиљежени су и случајеви крађе крви из болница и лабораторија, а особе које су склоне насиљу, могу чак силовати, мучити или убити људе само да би им пили крв.
Међутим, чак и ако "вампир" не буде ухваћен за своја недјела, он обично бива приморан да оде у болницу – прије или касније.
Наиме, испијање великих количина крви може бити веома опасно. Крв је богата гвожђем, а то значи да гутање крви може изазвати срчана обољења, отказивање јетре, па чак и неке облике канцера. Ако се на вријеме не лијечи, посљедице су фаталне.