Највећа европска џамија биће у Букурешту

Влада премијера Виктора Понте повукла је један необичан, неки тврде необјашњив, потез, који је већ назван „исламски гамбит”. Гамбит је шаховска замка или жртва. Румунска влада је донијела одлуку да се у Букурешту веома брзо изгради џамија која ће бити највећа у Европи. Уз ту џамију, која ће моћи да прими одједном 2.000 вјерника, ићи ће читав комплекс објеката – универзитет за, наводно, 6.000 студената исламистике, библиотека, простори за рекреацију и кантина за 100 невољника дневно. Све ће то бити саграђено у стилу архитектуре из доба османске ере.

За ову џамију рекорд држава даје румунској муслиманској заједници у концесију на 49 година терен од 11.000 квадратних метара. Богомоља ће бити подигнута у веома траженој сјеверној зони престонице. Новац за изградњу (три милиона евра) даје Турска.

Како пише турски лист „Дејли сабах”, Анкара ће заузврат дати терен у Истанбулу за изградњу једне православне цркве и румунског гробља.

Из званичне статистике се види да у Румунији живи укупно 80.000 муслимана. Од тога у Букурешту обитава њих око 10.000, од којих половину сачињавају савремене придошлице из разних арапских земаља, које су и најактивније.

Румунски муслимани су концентрисани углавном у источној покрајини Добруџа, коју запљускују Црно море и Дунав. Та је покрајина припадала Турској све до 1877, када ју је Румунија анектирала. У Добруџи је постојало на десетине џамија, док на територији Влашке и Молдавије, касније Румуније, по договору са Турском, уз плаћање одређеног данка, током вијекова, џамије уопште нису грађене.

Тренутно, Букурешт има четири џамије мањих димензија и више молитвених мјеста. Исламска заједница сматра да је то недовољно.

Вијест о изградњи велике џамије у престоници, која ће имати и свој универзитет „европског кова”, изазвала је бурне и скоро једнодушне реакције овдашњих медија. На рачун премијера Виктора Понте, чији се иначе политички рејтинг веома срозао посљедњих мјесеци, сручила се читава бујица оптужби. Међутим, најоштрији напади дошли су са стране бившег предсједника Трајана Басескуа, који је и сам, прије 12 година, када је био генерални градоначелник Букурешта, дао пристанак за изградњу џамије и у том смислу водио преговоре са муслиманском заједницом.

У жељи да се поново нађе у жижи политичких збивања Трајан Басеску мења мишљење и сада тврди да „идеја о томе да се у Букурешту изгради највећа џамија у Европи и исламски универзитет за 6.000 полазника представља ризик за националну безбједност”.

„У тренутку када се ислам шири ка Балкану, нема већег ризика за националну безбједност од овога да овамо доведеш муслиманске студенте и да их потом извозиш у Европу. Мислим да су оваке одлуке у најмању руку непромишљене, ако не и антинационалне.” Бивши предсједник предлаже да се о свему томе расправља на Државном савјету одбране, који је овдје врховни орган за питања безбједности, и да КСАТ поништи „непромишљену одлуку”.

Најутицајнији румунски историчар Неагу Ђувара са крајњом скепсом гледа на најновији „исламски пројекат” у Букурешту: „Сматрам да је апсолутно недопустиво да једна земља која се стотинама година борила против муслиманских вјерских елемената на својој територији сада постане центар за ширење исламизма. То је потпуно незамисливо.”

Теолог Раду Преда сматра да, „ако се ова џамија ставља у геополитички план, онда ничу многа питања”. „Једно од тих питања је сасвим легитимно: какву поруку преноси један такав пројекат”, истиче Преда.

Другим ријечима, Румуни очекују да се о томе огласе и Европљани. А дотле лидер румунске муслиманске заједнице, муфтија Јусуф Мурат на све могуће начине одбацује „антиисламистичке” оптужбе и тврди супротно – да ће нова џамија имати далекосежне позитивне посљедице.

„Ми ћемо у ствари сузбијати вјерски прозелитизам. Није реч ни о каквом универзитету, већ се ради о обичној недјељној школи, где ће се – суботом и недјељом – деца упућивати о коранске прецепте.” „Наша библиотека ће садржати само ауторизоване вјерске и научне томове из којих ће се омладина коректно упућивати у ислам. Тако ћемо сузбијати рад незаконитих џамија које се оснивају по престоници”, каже муфтија Мурат.

Муфтија Јусуф Мурат тврди да разне фондације и НВО отварају џамије које нико не контролише и да оне ничу као печурке послије кише.

„Отварањем велике џамије ми ћемо заменити све те илегалне џамијице у којима сумњиви имами свашта проповиједају. То су муслимански идеолози школовани по фундаменталистичким установама других држава.” Наш муслимански центар биће мјесто просвећивања, а не фундаменталистичке пропаганде”, закључује Мурат. По муфтијиним речима, оптужбе бившег предсједника Трајана Басескуа за „извоз фундаменталиста по Европи” потпуно су неосноване и воде ка „распиривању вјерске нетолеранције”.

Извесну смирујућу димензију у читавој повици око „мегаломанске” џамије у Букурешту унио је предсједник Клаус Јоханис својим учешћем, заједно са муфтијом Јусуфом Муратом, на Ифтар вечери Рамазанског поста. Изјава, коју је он том приликом дао, као да је одједном стишала страсти. „Ваше вриједности и традиција незамјенљив су допринос етничком и вјерском богатству Румуније и изградњи једног друштва разумијевања, толеранције, дијалога и мира”, изјавио је предсједник.

Ипак, неке сумње опстају. Муфтија Мурат дао је „гаранције” да се исламски фундаменталисти неће угнијездити у Букурешту. А шта ће бити ако се „гарант” промијени? Јер овде муфтију бирају сваке четврте године. Остаје и друга сумња: шта ће Букурешту (са свега 10.000 муслимана) највећа џамија у Европи. И то када се зна да велика већина румунских муслимана живи у Добруџи, тачније Констанци, гдје поред заиста велике џамије, коју је 1910. подигао краљ Карол Први, као свој дар, постоје десетине џамија по многим другим добруџанским местима.

Послије извјесног оклијевања по питању зидања муслиманске катедрале у престоници огласила се и Румунска православна црква. Она нема ништа против али хоће да буде сигурна да ће се испоштовати реципроцитет, односно да ће у Истанбулу бити саграђена обећана румунска православна богомоља.