Комесаријат: Србија и данас земља са продуженим избјеглиштвом

У Комесаријату истичу да се не смију заборавити и неријешена питања која отежавају постизање трајних рјешења за избјегличку популацију.

Србија сматра да наставак активности на провођењу анекса "Е" и "Г" Споразума о сукцесији има висок приоритет, али и осталих активности које воде рјешавању проблема избјеглица.

"У том смислу очекујемо даљу подршку међународне заједнице", истиче се у саопштењу Комесаријата поводом 20 година од страдања Срба у хрватској акцији "Олуја".

У тексту се наводи да је Србија и данас земља са продуженим избјеглиштвом, а од 610.000 избјеглих, који су од 1991. године уточиште потражили у Србији, 35.295 лица и даље је у статусу избјеглица, од чега је 25.962 из Хрватске.

Подсјећа се да је у акцији Хрватске војске 4. августа 1995. године, из Хрватске у Србију за свега неколико дана протјерано више од 200.000 Срба, а убијено је око 2.500 људи, док се послије 20 година од трагичног догађаја око 2.000 људи још води као нестало.

Неколико десетина хиљада избјеглица није вратило своје станарско право, Хрватска није обновила више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима гдје није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима.

Хрватска није провела Уставни закон о правима националних мањина којим се Србима гарантује пропорционална заступљеност и запошљавање у органима државне управе, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама.

Надлежне институције у Хрватској не процесуирају појединце и групе које шире говор мржње, воде кампању против српског језика и писма, подстичу насиље према Србима или их физички нападају, а Хрватска није исплатила ни заостале пензије, динарску и девизну штедњу, наводи се у саопштењу Комесаријата.

Истиче се да су сви поступци у вези са обновом имовине и стамбеним збрињавањем бивших носилаца одузетих станарских права у Хрватској у застоју иако корисници имају валидна рјешења о обнови и стамбеном збрињавању, док неколико хиљада захтјева за обнову у другом степену годинама чека на одговор.

Забиљежени су и случајеви одузимања личних карата избјеглицама на граници са Хрватском.

"Из таквих поступака се јасно види да су избјеглице усмјерене искључиво на интеграцију у Србији јер је процес повратка скоро заустављен", наводи се у тексту.

У прилог наведеном говори и студија "Мањински повратак у Хрватску", израђена на иницијативу УНХЦР-а, у којој су аутори изнијели закључак да од више од 130.000 регистрованих повратника српске националности, у Хрватској остаје да живи само 38 одсто, у Србију се враћа око 45 одсто, а око 17 одсто их је умрло.

У студији се наводи и да је трећина повратника старија од 65 година.

Подсјећа се на извјештај америчког Стејт департмента за 2013. годину у којем се наводи да је у Хрватској и даље присутна друштвена дискриминација и насиље према мањинама, посебно према Србима и Ромима, што обесхрабрује повратак.

Напомиње се да о проблемима српске заједнице у Хрватској говори и студија "Насиље и несношљивост према Србима у 2014." аутора Тамаре Опачић у којој се таксативно наводе случајеви етнички мотивисаног насиља и говора мржње усмјереног према Србима и њиховим институцијама у Хрватској.

Комесаријат је захвалио међународним организацијама, донаторима и Делегацији ЕУ у Србији за сва уложена средства за побољшање живота избјегличке популације и за помоћ у затварању колективних центара.