Свађа са колегама око климе је неизбјежна
Ратови су подједнако жестоки и љети и зими. Некима је вруће, а некима хладно. Ево шта се заиста дешава кад се једни презнојавају, а други дрхте.
Прво, мушкарцима мање смета врућина него женама. Сваки трећи мушкарац и свака пета жена били су задовољни у љетњим мјесецима. Свака четврта жена и тек сваки пети мушкарац излазе љети напоље да се расхладе.
Женама је теже зими. У просјеку, 17 одсто мушкараца и 34 одсто жена тврде да се смрзавају у канцеларији.
А шта кажу љекари? Коме је теже? Они тврде да у просјеку мушкарци потроше 6,4 минута дневно да се прилагоде на температуру у канцеларији, а жене 8,5 минута.
Који фактори утичу на субјективни доживљај температуре у радном простору, било је сљедеће питање за стручњаке медицине рада у овом истраживању СЗО.
Кључни фактор је, кажу, температура околног ваздуха, затим температурно зрачење које производи сунце напољу, а гријна тијела унутра, потом кретање ваздуха, брзина и правац струјања ваздуха, влажност ваздуха, па одјећа и најзад метаболизам. Гојазност, велика мишићна маса и физичка активност подижу температуру тијела.
Препорука СЗО за температуру у канцеларијама гласи: 25 степени. Зато што је 95 одсто радника продуктивније на 25 степени него на 20. На 33 степена Целзијуса продуктивност пада на 85 одсто.
Учинак увијек пада када се људи смрзавају. На 19 степени пада на 95 одсто, на 15 степени на 90, а 13 степени је најнижа температура на којој је физички рад продуктиван. СЗО упозорава да би 16 степени требало да буде најнижа могућа температура радног простора.