Зашто САД не прима избјеглице из Сирије?
Прије неколико мјесеци, 14 америчких сенатора послало је отворено писмо предсједнику Бараку Обами тражећи од њега да омогући долазак и смјештај у САД најмање 65.000 избјеглица из Сирије.
Одмах су се нашли на удару критичара који су их напали да су формирали "џихадистички заступнички клуб" јер да би пуштање Сиријаца у Америку отворило врата потенцијалним терористима међу њима.
Обамина администрација одбацила је ове критике као неосноване, хвалећи се детаљним провјерама кроз које сваки азилант прије уласка у САД мора да прође, али захтјев 14 сенатора није прихватила.
Како пише Њујорк тајмс, у том се могло видјети колико је снажан изостанак политичке воље и какве све препреке стоје на путу директном америчком уплитању у рјешавање хуманитарне кризе с којом је суочена Европа, али иза које својом спољном политиком добрим дијелом стоји и Америка.
Чак и након потресних призора избјеглица из Европе који изазивају велику пажњу и у Америци, тамошња јавност је и даље опрезна у давању подршке било каквим већим акцијама у којима би и сами учествовали. Посњедице су то, пише Њујорк тајмс, не претјерано славних америчких ратних авантура у Ираку и Авганистану.
Истовремено, Америка је суочена и с проблемом милиона илегалних досељеника из Мексика и других латиноамеричких држава, о чему се полемише већ годинама, али без коначног рјешења.
С приближавањем предсједничких избора и кампањом која се већ захуктала, у фокус јавности долазе кандидати са ригидним погледом на досељенике. Примјера ради, тренутно водећи републикански претендент за кандидатуру је Доналд Трамп, који обећава да ће све избјеглице, ако дође на власт, једноставно депортовати.
САД су дуго биле највећи свјетски донатор међународних програма који достављају највише директне помоћи избјеглицама, наводи лист. То укључује и донације УНХЦР-у и Свјетском програму за храну.
Експерти тврде да међународни систем агенција, успостављен након Другог свјетског рата, и даље обавља сјајан посао, али је тренутно преоптерећен бројем расељених и избјеглих особа.
Према пдацима УН, тренутно је широм свијета расељено 60 милиона људи, а избјеглица је 19 милиона.
У САД, тек, шачица Сиријаца
Америка сваке године додјељује боравиште за 70.000 избјеглица из свих дијелова свијета, већином на препоруку УНХЦР. Међутим, међу њима је тек шачица Сиријаца.
Иако у Стејт департменту, како пише Њујорк тајмс, кажу да сљедеће године планирају да повећају број Сиријаца које примају на можда 1.800, то ће бити тек мрвицу више од симболичког гесте, с обзиром на то да чак четири милиона Сиријаца жуди за кровом над главом.
Збрињавање 65.000 Сиријаца, што је захтијевало 14 сенатора, према тренутним правилима у Америци је готово немогућа мисија. Стога су све бројнији критичари Вашингтон почели прозивати за лицемјерје.
С друге стране, републикански конгресмен Чарли Дент, који се недавно вратио у Америку из Европе, пун је оптужби на рачун европских званичника, јер се нису успјели да координирано ријеше проблем избјеглица.
"Од Америке се очекује да буде од веће помоћи, али одговорност је и на Европљанима. Они не желе избјеглице, не желе мигранте, али истовремено не знам имају ли икакво рјешење да донесу већу стабилност у државама из којих ти људи бјеже", критика је Дента.
Лист пише да се у Обаминој администрацији воде интензивне расправе о јачој америчкој улози у рјешавању кризе. Спомиње се и могућност да се у јавност изнесе неки велики план у тренутку кад у посјету Вашингтону касније овог месеца стигне папа Фрањо.
Ипак, како наводи лист, чини се да би се на крају све могло свести на пружање додатне финансијске и логистичке помоћи, никако на збрињавање људи у самој Америци.
Могло би бити ангажовани неки од америчких ратних бродова присутних у Средоземном мору да учествују у спасилачким мисијама и тако помогну флоти европских бродова.