Монтгомери: Тешко до истине о "Жутој кући"
- Тек треба да се види исход, али то је све под великим знаком питања. Мислим да ће суд почети са радом, биће тужења, али и у ранијим случајевима везаним за Косово, видјели смо, било је ослобађања. Ријеч је о веома тешким случајевима, а много је времена прошло - нагласио је Монтгомери.
Према његовим ријечима, формирање суда је важан пут ка откривању истине, али судећи по званичним изјавама оптужнице које је саставио специјални тим ЕУ за истрагу трговине органима за сада не садрже трговину органима.
Те оптужнице су, међутим, запечаћене и биће објелодањене так када суд профункционише.
- Оптужбе се за сада тичу убистава, мучења и других наводних злочина на Косову. За сада вађење одргана чини се није дио оптужница, вјероватно због недостатка доказа. Због тога ће заштита св,едока биту круцијална, а то отвара питање њихове заштите и заштите њихових породица - каже Монтгомери.
Утврђивање истине биће тешко не само због недостатка доказа, већ и зато што је пуно времена прошло, каже он и указује, да су специјални извјестилац СЕ Дик Марти који је саставио извештај о трговини органима и специјални тим ЕУ за трговину органима на Косову "нашли моћне индикације да је вађења органа било".
- Они, међутим, истичу да се ради о десетини жртава, то значи да су остали који су отети под претпоставком само убијени у Албанији и на Косову. Нажалост, мислим да је веома мала вјероватноћа да је ико од њих данас жив - наводи Монтгомери.
Истрага од почетка имала чуда ток
Као амерички дописник у бившој Југославији који је 2002. године дошао до сазнања о киднаповањима Срба и Рома и пребацивањима у Албанију и резултате истраге доставио УНМИК-у, Монтгомери указује да је истрага од самог почетка имала чудан ток.
- Наша истрага је почела истраживањем масакра спрских снага у села Чушка. Добијали смо информације о цивилима који су киднаповани на самом крају рата и одвођени у Албанију, као и да је ријеч о Србима, Ромима и другим неалбанцима. Наша истрага је показала да наизглед постоји организовани систем отмица и транспортовања преко албанске границе, у мјеста као што је Кукс и други албански градови на граници - прича Монгомери.
Извори су нам били чланови ОВК ниског ранга, који су били или возачи или учествовали у транспорту, наставља Монтгомери прецизирајући да они нису знали цијелу причу, али да су им пренијели да су на локацијама иза албанске границе видјели љекаре и медицинско особље и да су тамо спровођењи медицински тестови на отетим људима.
- Временом смо нашли нове изворе и то нас је одвело до двијуе куће - једне у близини аердорома у Тирани и друге, такозване Жуте куће. Испоручили смо те информације мисији УН на Косову, одјељењу за нестале особе при УНМИК-у и они су потом организовали одлазак до Жуте куће 2004, гдје су нашли неке доказе о извођење медицинских процедура и индикације да на поду куће постоје флеке од крви. Али то нису били непосредни докази. Није било јасних доказа да су убиства или трговина органима заиста догодили - рекао је он.
Нагласио је да у првој фази прича није објављена, јер су сматрали да немају довољно доказа, али је огромна штета случају начињена тиме што су докази, које су 2004. прикупљени у Жутој кући и послати у Хаг уништени.
- Те доказе је требало анализирати, али колико разумијем, они су уништени и никада нису ни били анализирани. Осим тога, УНМИК је имао велике тешкоће у истази, јер су свједоци оклијевали да разговарају са њима. Мислим да се нису осјећали сигурно - каже Монтгомери.
Осим тога, додаје, информације које су првобитно прикупљене и достављене УН процириле су у јавност, а ријеч је била о непотврђеним информацијама које су спрски медији потом искривили.
- Информације су искривљене и овдје у Србији и на Косову, и мислим да је веома важно да истина изађе на видјело. Једна од тужних ствари за мене је што је дио тих непотврђених информација, као што су нека од имена отетих Срба и наших извора који су мислили да су их видјели, било на Косову или у Албанији, у српској штампи представљене као докази о жртвама трговине органима. Али, ми не знамо шта се десило са тим људима и веома ми је жао због породица тих људи што је та информација исцурила у јавност - наводи Монтгомери.
Према његовим ријечима тек је Дик Марти, годинама касније, изнио сумње да су људи убијани у Жутој кући, а да се узимање органа, ако се десило, заправо догодило у другој кући ближој аеродрому. Другу значајну штету, указује, начинила је политика - и у Србији и на Косову, али и при УН она је имала значајну улогу у овом случају.
- Знамо да је након дешавања 2004. године постојао притисак на тужиоце УН да не процесуирају високе званичнике ОВК - подсјетио је Монтгомери, и додао, да и у Србији, када је ријеч о злочинима српске стране и посебно "масакру у селу Чушка" - постоји такво оклијевање.
Закључио је да је веома важно открити истину о трговини органима, прије свега, због породица жртава.