X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
01/10/2015 |  17:05 | Извор: Фокус

Откривена ДНК кафе: Напитак је здравији него што мислимо

Кафа је изузетно цијењен напитак чијој великој популарности, уз атрактивну арому и укус, доприноси и стимулишуће дејство кофеина, сврставајући је међу најчешће конзумиране напитке.
Кафа - Фото: РТРС
КафаФото: РТРС

Данас се конзумира више од 2,25 милијарди шољица кафе дневно, чиме се кафа сврстава и међу најважније пољопривредне културе, будући да се култивише у осамдесетак земаља на више од 11 милиона хектара. Таксономски гледано, кафа припада породици Рубиацеае, по величини четвртој по реду породици унутар фамилије цвјетњача, која се састоји од 11.000 врста подјељених у 660 родова.

Геном (ДНК) кафе годинама је предмет научних истраживања, а недавно објављени резултати показали су изузетну подударност утврђених хромозомских регија кафе с хромозомским регијама винове лозе, али и високу подударност с геномом парадајза.

Како би за будућност осигурали одрживе количине висококвалитетних сировина попут какаовца и кафе, прошле је године група научника с Француског института за истраживање и развој и Националног центра за секвенционисање и Универзитета у Бафалу, уз помоћ стручњака из Нестловог развојно-истраживачког центра у Тоурсу, секвенцирала ДНК зрна кафе Робуста. Ово значајно откриће у будућности би могло бити кључно за унапређење приноса, квалитет плода и отпорност према болестима и суши, а могло би утицати и на повећање прихода пољопривредника.

Откривено је да је већина генетских структура кафе Робуста одговорна за двије главне функције, а то су одбрамбени систем биљке и метаболички процеси. Геном кафе укључује неколико специфичних гена важних за обрамбене функције биљке, међу којима и Н-метилтрансферазе (НМТ) које учествују у биосинтези кофеина. Кофеин је хемијски спој који синтетише неколико биљних врста, међу којима су какаовац и чај, а синтетише се и у листовима биљке кафе гдје има инсектицидна својства, али и у плодовима и сјеменкама у којима инхибира клијање сјеменке. Удио кофеина у кафи зависи од варијетета биљке, географског порекла, климатских услова, периода бербе и начина прераде, интензитету пржења зрна кафе и начину припреме напитка.

Новије епидемиолошке студије такође потврђују бројна позитивна дејства кафе као што је смањење ризика развоја Паркинсонове и Алцхајмерове болести, дијабетеса типа 2 и карцинома јетре и дебелог цријева, чему, уз кофеин доприносе и други биоактивни састојци кафе, посебно полифеноли.

Недвосмислено је да ће кафа и даље бити предмет многих научних истраживања, а све како би кафољупци и даље могли да уживају у овом омиљеном напитку 21. вијека.