Посљедњи рабаџија у фочанском крају (ВИДЕО)
То доказује и један од посљедњих рабаџија у фочанском крају Душко Давидовић који са два вола стиже гдје машине не могу прићи.
Од раних јутарњих часова је у шуми са два вола – једним од 820, а другим од 870 килограма. И тако из дана у дан одолијевају моторизованој конкуренцији по добром правилу „гдје не може трактор,може во“.
- Радни дан траје седам до осам сати активног рада, и када се узме по један сат од куће до посла. Отприлике, десет сати рада. Посла има. Нешто што машине не раде, могу волови, истакао је Давидовић.
Из Мештревца стотинама година из урвина и кланаца извлаче се на хиљаде кубика грађе – спретношћу рабаџија и снагом волова. Рабаџисање је посао за најупорније и најхрабрије. У Мештревцу са четрдесетак становика и нема много избора. Душко, научени поредак примјењује подједнако током године, у селу гдје сњегови не копне и по шест мјесеци.
- Љети је нешто боља ситуација. Ту људи дођу сезонски, због старих родитеља, обавеза према имањима. Овдје је осамдесетих година било осамдесет домаћинстава. Људи одоше, а разлог је највише пут, нема школе, нема амбуланте. Сваки дан је све несретнија ситуација, нагласио је Давидовић.
Из дана у дан овај рабаџија наставља својим темпом док га здравље и снага служе, док не дође вријеме да јарам окачи на зид штале, доказујући да и старо предузетништво понекад има предност у односу на модерне и јаке машине.