Брзо пиши превод Диса, имам инфаркт, хитна је пред вратима
У оквиру литерарног сусрета "Руско-српски књижевни клуб" јуче је нa Сајму књига са познатим руским пјесником, преводиоцем, тумачем и издавачем српске књижевности, Андрејем Базилевским разговарао писац Бранко Стевановић.
Андреј Базилевски (1954), који је и сарадник Института за свјетску књижевност "Максим Горки" Руске академије наука, до сада је у више наврата боравио у Србији као проучавалац српске књижевности, а будући да је аутор бројних поетских књига, разговор је почео представљањем уњеговог поетског стваралаштва.
Син двоје професора руске књижевности, Базилевски је растао уз енглеску књижевност и Шекспира, а једном приликом је ипак изјавио:"Ја сам слависта по вокацији, образовању и васпитању." Он је од 2004. године приредио и објавио обимну "Антологију српске поезије", "Антологију српског пјесништва 20. вијека" и "Књигу радости, Антологију српског пјесништва за дјецу и о дјеци". За свако од ових издања Базилевски извео је прави подвиг: само за тротомну "Антологију српске поезије" ангажовао је 200 руских преводилаца који су свој посао обавили бесплатно.
Јуче се могла чути и анегдота да је преводилац Андреј Осмоловски, пошто је доживио срчани удар, назвао Базилевског телефоном и казао му: "Слушај, хитна помоћ ми је пред вратима, преживљавам срчани удар, брзо пиши, диктираћу ти превод Дисове песме "Пијанство".
Међутим, Базилевски је као преломни тренутак у бављењу српском књижевношћу навео годину 1999. и вријеме НАТО бомбардовања Србије.
- Бомбардовање ваше земље за мене је био шок. Нисам могао ништа да урадим, осим да све више преводим српску поезију - рекао је Базилевски. Међу омиљене српске пјеснике сврстава Лазу Костића, Змаја, Стевана Раичковића и Душана Радовића, Десанку Максимовић, а од руских пјесника издваја Блока.
Издавачка кућа Вахазар објављује континуирано и алманах "Руско-српски круг" који је својеврсни мост између српске и руске културе, а у оквиру руско-српске библиотеке објављени су преводи поезије Радована Караџића, Мирослава Тохоља, Рајка Петрова Нога, Ђорђа Сладоја, Витомира Николића, Бране Црнчевића, Драгана Драгојловића, Мира Вуксановића и других.
тренутно Базилевски припрема Антологију српског пјесништва од 11. до 19. вијека, а посебно обраћа пажњу и на српску поезију стварану у Дубровнику.