X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
09/11/2015 |  12:57 ⇒ 12:58 | Извор: РТРС

Нове претпоставке о црним рупама

Да ли моћна гравитација у црним рупама “уврће“ ткање вријеме-простора тако да се будућност мијеша са прошлошћу? Неке нове (“уврнуте“) идеје америчких астрофизичара указују да је можда баш тако.
Црна рупа - Фото: AFP
Црна рупаФото: AFP

Замислите холограм. То је раван, дводимензионалан "филм", али садржи све информације које су потребне да би га наше очи детектовале као тродимензионалну пројекцију.

Тако научници замишљају црне рупе.

Хоризонт догађаја је област у којој димензије које људски мозак препознаје бивају смрвљене, а вријеме постаје развучено. То је један од аспеката црних рупа због ког већина математичких принципа који владају космосом пада у воду.

“Хоризонт догађаја је област у којој све информације о тродимензионалности црне рупе могу да се скупе на дводимензионалну површину – баш као холограм“, каже др Лук Дејвис из Међународног центра за астрономска истраживања у САД.

Недавно спроведена студија објављена у стручном часопису “Јournal Physical Review Letters“ додатно вам отежава да замислите како црна рупа изгледа.

На хоризонту догађаја црне рупе, ентропија – тежња поретка нашег космоса да се постепено претвара у хаос – достиже своје границе. Ухваћена је између двије регије врло моћне гравитације које производе 2Д холограм.

Ту се формира и пројекција прошлости и пројекција будућности. Према тој идеји, хоризонт догађаја могао би да “зна“ све о комплетном протоку времена и понаша се у складу с тим.

С једне стране овог холограма ентропија и вријеме се шире и иду напред и то је вријеме онакво какво познајемо. С друге стране, они се контрахују и иду уназад.

“Интересантна посљедица овог виђења црних рупа била би да космос престаје да се шири и почиње да се скупља“, каже др Дејвис.

“То значи да би се вријеме успоравало, како би космос постајао све мањи и мањи и на крају се урушио у сопствени "универзални хоризонт догађаја".

То би било холограмски супротно процесу који се одвијао током Великог праска.

“У том тренутку, свемир би почео да се скупља“, каже др Дејвис.

Његов концепт могао би да ријеши неке парадоксе који су до сада мучили физичаре, а уједно се и добро уклапа у Ајнштајнов закон релативности.

Према теорији релативности, живимо у четвородимензионалном свемиру, у ком су простор и време релативни у односу на ваше кретање кроз те димензије, док сила гравитације савија и простор и време на врло чудне начине. То је теорија која је више пута потврђена у експериментима. Ипак, “падала“ је на црним рупама.

Да ли ће концепт холограма хоризонта догађаја са двосмерном ентропијом успети да очува улогу релативности у средишту нашег разумијевања физике, тек ће се показати, јер Дејвисова хипотеза мора да буде више струко тестирана, да бисмо је прихватили.