"БиХ може да се реформише, али вољом свих, а не насиљем" (ВИДЕО)
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је у Београду да БиХ може да се реформише, али да то мора да буде вољом свих и у складу са предвиђеним процедурама, а не насиљем.
"Да је Дејтон покушан да буде спроведен онако како је написан могао би можда да обезбиједи успјешну БиХ. Овакав Дејтон, извитоперен од високог представника сигурно није успио да направи БиХ одрживом за дуже вријеме и она ће бити предмет разних потреба да се редефинише", рекао је Додик у Београду на научној конференцији "Дејтонски споразум - двије деценије мира и поруке за свијет".
На конференцији у Институту за међународну политику и привреду, Додик је рекао да највећи проблем БиХ "можда и јесте Дејтон овакав какав јесте" и оцијенио да је можда било исправније да се БиХ већ у Дејтону прогласи као простор са три независне државе.
"Овако је Босна склепана, скрпана, Босна у којој ври од странаца који доносе неовлаштене одлуке, Босна која сигурно неће успјети и која не може да успије јер је превише међународног интервенционизма у њој", рекао је Додик на конференцији која се одржава уз учешће истакнутих интелектуалаца и научних радника из Републике Српске и Србије.
Он је навео да 20 година послије Дејтона у БиХ и даље управља неизабрани странац, као и да покушавају да управљају страни амбасадори, промовишући један сасвим нови облик управљања - "амбасадорократију" која је недодирљива и не разумије унутрашње односе.
"У БиХ се данас поново рехабилитовала улога међународне заједнице на један потпуно извитоперен начин. Они управљају политичким елитама. Данас је најважније политичко тијело у БиХ састанак амбасадора западних земаља у Сарајеву који се одржава у правилу петком око два - три сата, а одлучују о темама које им задаје сарајевска политичка чаршија и високи представник", рекао је Додик.
Он је указао на то да БиХ данас није стабилна, јер има много безбједносних изазова и да "живимо у зебњи да се не десе неки догађаји који би дефинитивно имали утицај и на политичке процесе у БиХ".
Додик је поручио да Република Српска не смије никада пристати да легализује оно што је учинио високи представник без воље Српске и истакао да парламент БиХ не може да донесе никакву одлуку о додатним надлежностима, ако нема споразума између Републике Српске и Федерације БиХ и то је уставни и дејтонски механизам.
Он је додао да је, нажалост, расута политичка сцена у Републици Српској довела до тога да ни политички актери у Српској више нису јединствени о томе.
"Свако настојање да покушамо ријешити бесправно понашање високог представника или да скренемо пажњу на неко питање као што је референдум о Суду и Тужилаштву БиХ наиђе на огромно противљење, прије свега оних који су подржали високог представника да наметне законе", рекао је предсједник Републике Српске.
Додик је поручио да Република Српска мора да у политичком смислу захтијева рехабилитацију изворног Дејтона у смислу надлежности, јер јој је укинуто много надлежности бесправно, вољом високог представника.
"Српска жели да буде фактор и субјект на исти начин како је то написано у Уставу и Дејтонском споразуму. Али, Република Српска не може да остане мирна и мора, без обзира ко био на власти, инсистирати на довођењу тих процеса и институција у оквире Устава", рекао је Додик.
Предсједник Републике сматра да је БиХ јадна и нежељена земља у различитим погледима, а да ју је Република Српска 1995. године прихватила јер је хтјела да стане рат и да сачува аутономију коју је обезбиједила у Дејтону.
Додик је указао на то да БиХ живи двије стварности - уставну и антиуставну.
Он је подсјетио да су, по Уставу, институције БиХ - Предсједништво Бих са Савјетом министара као помоћним тијелом Предсједништву и који "ни по чему није био предвиђен да буде било какав извршни ниво власти".
"Савјет министара се изродио у тијело које и даље има проблем са надлежности и покушава да захвати све шира овлашћења. Савјет министара није орган по Дејтону него помоћно тијело Предсједништва", рекао је Додик.
Он каже да је уставна структура БиХ и њених органа таква да у Уставу постоји и Парламентарна скупштина са два дома, Уставни суд и Централна банка, али да је у пракси сасвим друга.
"И даље у Уставу стоји да Савјет министара има само три, а у пракси има 10 министарстава, и даље у Уставу БиХ пише да се Савјет министара представља као помоћно тијело, а све више покушава да придобије ореол извршног органа задуженог за додатну централизацију БиХ", рекао је Додик.
Он је указао да је "антидејтонска реалност" у БиХ произвела 80 институција на нивоу БиХ, махом успостављених одлукама високог представника.
Додик је указао да је тако у БиХ, између осталог, наметнут и такозвани "индиректни порез" који је промијенио карактер финансирања заједничких органа, које су раније и према Дејтону, финансирали ентитети.
Он је подсјетио да високи представник данас егзистира и прима добру плату од 24.000 евра мјесечно, али да не може ништа да наметне у Српској зато што смо му је поручено да ниједну своју одлуку више неће моћи да објави у Службеном гласнику Републике Српске и то је одржано упркос притисцима.
Предсједник Додик наводи да је кршење Дејтонског споразума почело одмах по његовом потписивању, указујући да Савјет за провођење мира није предвиђен Дејтонским споразумом, а успоставиле су га земље које су имале интерес.
Додик је рекао да се у међувремену пракса фокусирала на такозвани "дух Дејтона" гђе је високи представник прибавио себи право да га тумачи кроз наметнута "бонска овлашћења" противуставно наметнувши на тај начин 280 закона.
Он је подсјетио да је Бутмирски пакет био трећи покушај промјене Дејтонског споразума који Република Српска и њена политичка елита нису хтјели да прихвате да се спроведу на такав начин.
Говорећи о случају "Сејдић - Финци", Додик је објаснио да је Република Српска била спремна да га ријеши тако што би Српска бирала једног члана, а Федерација БиХ два члана Предсједништва БиХ без помињања националности у ентитетском уставу, али да то ФБиХ није хтјела.
КУЗМАНОВИЋ: ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈУСПЈЕШНИЈИХ У СВИЈЕТУ
Дејтонски мировни споразум представља један од најуспјешнијих међународних мировних споразума у свијету, а поједини захтјеви за промјену Устава и самог споразума неоправдани су јер је постојећи акт компромисно и једино могуће рјешење за БиХ, изјавио је предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић.
На научној конференцији "Дејтонски споразум - двије деценије мира и поуке за свијет" у Београду, Кузмановић је рекао да су Срби за компромис, али да неће никада више дозволити пренос надлежности.
Он је поручио да, с обзиром на дилему да ли мијењати Дејтонски споразум или не, сви који воле Српску треба да кажу да га треба примјењивати, а не мијењати.
Ненад Кецмановић са Факултета политичких наука у Бањалуци, отварајући данашњи скуп у Институту за међународну политику и привреду, истакао је да се 20 година баве Дејтонским споразумом што је, према некима, лош знак и тумачи се да се тиме споразум оспорава и ревитализује, али то се, како каже, може посматрати и као знак виталности овог споразума.
Он је изразио наду да ће се неке ствари ријешити прије обиљежавања 30 година од Дејтона.
Директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић рекао је да се 21. новембра навршава 20 година од Дејтонског споразума, а то значи и 20 година међународног признања Српске.
Директор Института за међународну политику и привреду Бранислав Ђорђевић подсјетио је да је током оружаних сукоба у БиХ погинуло и нестало више од 104.000 лица, а расељено је два милиона људи.
Он је додао да не треба заборавити да је рат у БиХ један од највећих сукоба у Европи од Другог свјетског рата.
Конференција у Београду организована је да би се на научном нивоу указало на статус Републике Српске 20 година након Дејтонског споразума.
У раду скупа учествује предсједник Републике Српске Милорад Додик, те 29 истакнутих интелектуалаца и научника из Српске и Србије.
Скуп ће имати четири тематске сесије у оквиру којих ће бити разматрани историјски и међународни значај Дејтона, конститутивно уређење БиХ, однос духа и слова Дејтона, трансформација Анекса четири, номинална и стварна улога високог представника, будућност полупротектората, као и европска перспектива Републике Српске и БиХ.
Конференција је организована у сарадњи са Факултетом политичких наука из Бањалуке и Представништвом Републике Српске у Београду.