X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
30/11/2015 |  14:33 | Извор: Б92

Чиме хранимо дјецу?

Од свих органа мозак је најосјетљивији на лошу исхрану. Према истраживањима, нездраве навике у том погледу могу довести до поремећаја у понашању дјеце, до мањег коефицијента интелигенције, лошијих оцјена у школи...
Гојазност (Foto: thenutritionpost.com) -
Гојазност (Foto: thenutritionpost.com)

Омиљени дјечји доручак, понекад и вечера, виршле, паштете, саламе и друге месне прерађевине, пуне су штетних састојака као што су адитиви, хормони и антибитоци, а када их конзумирамо у великим количинама, могу да доведу до озбиљних здравствених проблема, тврде стручњаци.

- Већ годинама је познато да месне прерађевине имају штетне агенсе. Недвосмислено је доказано да су они и канцерогени, а нарочито су опасни нитрати. Постоји читав низ јасно канцерогних и полуканцерогених једињења који се налазе у месним прерађевинама, па би их тако требало максимално избјегавати. Дјеца нарочито не би требало да их једу - сматра педијатар Дејан Шкорић.

Здрав дјечји оброк требало би да се базира на свјежем воћу, већој количини поврћа, риби и месу, а конзумирање месних прерађевина требало би свести на миниум. Стручњаци сматрају да поједина храна може бити узрок све чешћих развојних проблема код дјеце.

- Једноставно, у технолошким процесима производње хране користе се адитиви, пестициди и још много тога што директно може да утиче на развој дјетета. Чак и нека основна храна: не само виршле и кобасице, него и млијеко, јаја и неке од њихових прерађевиина заиста лоше утичу на дјецу - каже дечји психијатар Мила Селаковић.

Слаткиши, нарочито у већим количинама, код дјеце изазивају и хиперактивност.

- Слаткиши изазивају хиперкинетичност, кратку пажњу, нетолеранцију на осујећења, јер када дијете поједе велику количину слаткиша, потребна му је и велика количина инсулина. Када инсулин нагло разради тај шећер, пад његове концентрације изазива преосјетљивост на можданим ћелијама - објашњава Селаковић.

Код дјеце која редовно једу храну са високим садржајем шећера или рафинисаних угљених хидрата може да дође до пада глукозе у крви, што обично утиче на њихово расположење. Те намирнице могу да изазову ослобађање хормона стреса као што су адреналин и кортизол. Зато је важно да дјеца избјегавају "фабрички" направљену храну, или да им се бар сузи њен избор.

Насупрот њима, "природна" храна дјелује умирујуће на нервни систем, нарочито намирнице богате калцијумом.