Приједор: Квалитетније гријање, умјесто мазута Топлана користи биомасу (ВИДЕО)
Вриједност изградње новог погона је девет милиона евра, од чега су седам милиона кредитна средства Европске банке за обнову и развој, а два милиона евра донација Шведске међународне агенције за развој "СИДА". У оквиру ове донације, "СИДА" је обезбиједила и 400.000 марака за уградњу калориметара у другој фази пројекта.
Захваљујући новом погону Топлане, Приједорчани ће добити квалитетније, двадесетчетворочасовно гријање. У новом погону, који је изграђен у рекордном року, осим топлотне енергије, производиће се и електрична.
Новим погоном Топлана ће уштедјети више од 50 одсто, док ће грађани на снижење цијена гријања морати сачекати наредне двије до три године, док ово предузеће не измири стара дуговања за потрошени мазут.
У новом погону приједорске Топлане котлови су пуштени у рад пуним капацитетом. Од данас, приједорска домаћинства, умјесто на мазут, грију се на нови и јефтинији енергент – биомасу.
Нова котловница на биомасу не угрожава животну средину. Осим топлотне енергије, овдје ће се производити и електрична енергија, а уштеде су знатне.
- Уштеде за Топлану су велике, сигурно преко 50 одсто на самом енергенту, а грађани могу очекивати сигурно јефтиније гријање за једно двије до три године док се Топлана ријеши старих обавеза за потрошени мазут -рекла је Љиљана Деспотовић, директорка Топлане.
Градоначелник Приједора Марко Павић каже да је Град до сада трошио 5, 5 милиона марака за набавку мазута, а издвајања за биомасу износиће два милиона.
- Ми смо створили услове да производимо електричну енергију, јер је планиран агрегат од један мегават - додаје Павић.
Нови погон Топлане изграђен је за мање од годину дана захваљујући кредитним средствима Европске банке за обнову и развој и донације Шведске агенције. Пројекат је подржала и Влада Републике Српске.
Иан Браун, шеф Европске банке за обнову и развој у БиХ каже да је овај пројекат, међу свим до сада урађеним пројектима поставио рекорд у брзини имплементације.
- Мислим да је на принципу овог модела, који је дефинисан овдје у Приједору и који је имао подршку Владе Републике Српске пронађено рјешење које ће дугорочно дати изузетно велике ефекте, а оно што јесте јако битно јесте да развијамо и додатни приступ, да развијамо когенеративних постројења - каже министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић.
За овај погон годишње је потребно обезбиједити 30 хиљада метара кубних дрвне биомасе. Међу главним добављачима су "Шуме Српске" и стари приједорски Рудник жељезне руде "Љубија".
- Ми ћемо почети са сјечом негдје до Нове године, највјероватније, и бићемо у прилици да до прољећа обезбиједимо негдје 6, 7 хиљада тона за Топлану - каже Станко Вујковић, директор Рудника "Љубија".
Откуп биомасе биће прилика и за пилане и приватне власнике шума. У другој фази пројекта у плану је уградња калориметара у станове, како би се обрачун вршио по утрошку топлотне енергије.