Јевреји славе Пасху - празник прољећа

Јевреји почињу са прославом Пасхе или Песаха, историјским празником у спомен спасења тог народа из египатског ропства. Овај празник назива се још и празник прољећа и празник бесквасног хљеба. Пасха се обиљежава више од три хиљаде година и сматра се најстаријим празником. Слави се осам дана. Излазак Јевреја из египатског ропства под вођством Мојсија и увођење 10 божјих заповијести био је тренутак од којег су Јевреји почели да се придржавају тих норми, напуштајући паганство. Четрдесетогодишње лутање пустињом и мукотрпан живот условили су уједињење племена по доласку у Ханан, а касније и стварање прве државе. Талмуд прописује да се не смије кувати ни јести из судова који се користе током године. У неким породицама кречила се цијела кућа уочи празника. Атмосфера у породицама Јевреја уочи Пасхе је изузетна и у Израелу се придаје велика пажња том празнику, а припреме трају данима. На свечаној трпези се обавезно налази живинско печење, воће, салата и мацот - бесквасни хлеб, и горке траве које подсећају на тежак живот у египатском ропству.