И даље без комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву (ВИДЕО)
Они су формирање Комисије условили ширењем њене надлежности – да умјесто српских, истражи све жртве на простору Сарајева и цијеле БиХ. Изјашњавање чланова ове Комисије је пролонгирано све док о томе ставове не заузму Предсједништво БиХ и Савјет министара, којима је, посредством српских представника Иницијатива такође упућена. Они, за сада, не реагују.
Након двочасовне расправе испоставило се да се ставови у односу на 2006. годину нису промијенили.
Тада су, баш као и данас, тражили да се умјесто страдањем Срба, Комисија бави страдањем свих у Сарајеву и околини. Појединци попут СББ-овог Дамира Арнаута ишли су и корак даље захтијевајући комисију за страдање свих у цијелој БиХ.
Захтјеве су правдали, како кажу, недискриминаторским односом према жртвама, заборављајући при томе да су објеручке прихватили ОХР-ову Комисију за Сребреницу у којој није било мјеста за српске жртве Подриња.
Вољни су били да мијењају и карактер протеклог рата, негирајући дејтонску квалификацију о трагичном сукобу. Гласни у сали, бошњачки трибуни пред камере нису хтјели, али умјеренији Мартин Рагуж, јесте.
"Ја немам никакав проблем да се расправља и о страдањима Срба у Сарајеву, али и о страдањима Хрвата и Бошњака", каже Рагуж.
Са задатком да расвијетли сарајевске злочине, још 2006. године формирана је прва комисија. Међутим, перфидна сарајевска политика преиначила јој је намјену. Тада предсједавјаући Савјета министара Аднан Терзић, оснивачке акте је мијењао онако како су то жељели његови ментори, па је умјесто убистава Срба, Комисија истраживала чак и материјалну штету.
Потрошено је око 300.000 марака, али се није одмакло даље од почетка. Услиједила је одлука Уставног суда БиХ, према којој је Влада Федерације, требало да, по узору на Комисију за Сребреницу, успостави Комисију за Сарајево и на увид стави све расположиве доказе о злочинима. Међутим, опет једно велико ништа.
"Послије овакве расправе тешко да се може нешто очекивати. На бази једног акта показале су се одмах разлике у БиХ и оне које су биле у току рата и оне које су и данас", каже небојша Радмановић, посланик у Дому народа.
Борислав Бојић, посланик у Парламентарној скупштини БиХ, истиче да ће морати доћи вријеме, кад тад, да се у БиХ истражи оно што се догађало на овим просторима.
Двије деценије породице чекају да се отвори најмање 3.300 досијеа убијених српских цивила у Сарајеву, или истражи тортура у 126 логора у којима је тамновало више од 3.000 стараца, жена, дјеце.
"Немају они жељу да истражују било гдје су Срби настрадали. Зна се све, међутим ми немамо подршку јер међународна заједница није уз нас", каже Недељко Митровић, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила.
Казани, Стадион Кошево, Гробље Лав и бројна друга сарајевска српска стратишта – свједочанства су која не може да избрише вријеме. Нити правосуђе у служби сарајевске чаршије. Ни творци искривљене историје – домаћи и страни, ма колико год да се трудили! И заклињали у лажну сарајевску мултиетичност и демократију, при томе скривајући српске кости у својим двориштима!