X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
16/05/2016 |  12:57 | Извор: Вечерње новости

Рад цријева диктира 69 фактора

Белгијски научници идентификовали су 69 различитих фактора, од чоколаде до пилула за контрацепцију, који утичу на нашу цријевну флору. И не само оно што уносимо у себе, већ спавање и остале животне навике имају значајног утицаја на равнотежу бактерија у цријевима.
Илустрација (Foto: Thinkstock) -
Илустрација (Foto: Thinkstock)

Истраживачи се надају да ова студија води ка бољем разумијевању микробиоте, цријевне флоре, и начинима одржавања њеног здравља и лијечења болести цријева.

Наша збирка микроба, позната као микробиом, људски је еквивалент екосистему. Мада ове бактерије укупно теже једва око килограм и по, њихов састав умногоме одређује како ће тијело да функционише.

Доктор Мартин Џ. Блејзер, специјалиста за инфективне болести са Њујоршке универзитетске медицинске школе и управник "Пројекта људског микробиома", проучавао је улогу бактерија при болестима више од три деценије. Његова истраживања обухватају заразне болести, аутоимуна и друга обољења чија се учесталост повећава широм свијета. У својој новој књизи "Недостајући микроби" др Блејзер повезује смањење разноврсности микробиома са нашом све већом подложношћу озбиљним, често хроничним болестима, од алергија и целијакије до дијабетеса типа један и гојазности. Он, али и други љекари за ову везу окривљују антибиотике.

Џесика Хамзелоу, један од истраживача, у извјештају објављеном у "Њу сајентист" часопису, каже да су нека открића након студије већ позната, а то је, на примјер, да воће и влакна која уносимо веома позитивно утичу на наша цријева, али код неких других ствари било је великих изненађења. На примјер, утицај црне, млијечне или бијеле чоколаде и врста контрацептива коју жене користе, такође, утичу на равнотежу бактерија. Такође, познато је да антибиотици нарушавају флору, али су и противупални лијекови, антихистаминици и количина алкохола коју узмемо у студији обиљежени као узрочници неравнотеже добрих и лоших бактерија у цријевима.

У студији је учествовало 1.100 волонтера којима је анализирано какве животне и навике у исхрани имају, да ли су на дијети, а урађен им је и тест крви. Ово је, кажу истраживачи, највећа студија до сада која открива како заправо функционише дигестивни систем. Иако нису још сигурни шта најбоље утиче на рад цријева, поуздано су утврдили да нездрав цријевни микробиом доводи до многих болести, укључујући и карцином.

Здравље цријевне флоре директно је повезано и са психичким здрављем и гојазношћу. Како истраживање буде напредовало, аутори студије кажу да би у скоријој будућности љекари могли пацијентима да препоручују, рецимо, млијечну чоколаду, како би побољшали здравље цријевне флоре.

Свих 69 фактора, међутим, објашњава само седам одсто варијација микробиома. Истраживачи мисле да генетика, ипак, има највећу улогу. Научници сматрају да је могуће да саме бактерије обликују сопствене обрасце у свом екосистему, односно микробиому. Студија је дио већег истраживања названа "Фламански пројекат о цријевној флори" у којој је 5.000 учесника. Истраживачи кажу да би се прецизнија сазнања о утицајима на цријевну флору могла имати тек након студије која би обухватала 40.000 особа.

Друге студије откриле су везу између цријевне флоре и прекомјерне тежине. Још озбиљнија ствар је све већи број озбиљних болести које се данас повезују са поремећеном микробском равнотежом у цријевима. Међу њих спадају и неке које су све чешће у развијеним земљама: болести органа за варење попут Кронове болести, улцерозног колитиса и целијакије, кардиоваскуларне болести, неалкохолна масна јетра, поремећаји варења попут хроничног рефлукса, аутоимуне болести као што су мултипла склероза и реуматоидни артритис, астма и алергије.

Неки научници чак мисле да поремећаји цријевне флоре играју улогу код целијакије и експлозије потражње за храном без глутена чак и код људи којима није дијагностикована целијакија.