Дринић за Гиниса – шест пута више пацијената, него становника (ВИДЕО)

У Дринићу живи 367 становника, а љекарска помоћ се пружа чак за 2.200 лица.

Један од разлога је и број запослених, којег осим мјештана ове мале општине, велики дио чине лица која раде у шумарији у Дринићу.

Међутим, један од највећих разлога су српски повратници у околне општине Федерације – највише у Босански Петровац, који се лијече у Српској. 

Вожња од Дрвара или Босанског Петровца до Дринића не представља им проблем, кажу пацијенти. Једни тако желе, а други тврде: морају да се лијече у Српској, јер у Федерацији нису могли да остваре право на здравствену заштиту.

"Зато што сам живјела у Србији па сам се вратила, нисам се могла пријавити у Петровац нисам могла добити здравствену књижицу", говори Босиљка Пилиповић из Врточе код Босанског Петровца, док Анка Булајић пацијентица из Босанског Петровца додаје: "Тамо смо били у Републици Српској онда ми ту близу и онда сам ја лично одволила овдје".

"Људи наши имају своје демократско право да траже да се лијече гдје они желе, то је Бањалука, желе да припадају Клиничком центру Бањалука, за све иоле озбиљније ствари они се упућују тамо", изјавила је за РТРС Смиља Булајић, специјалиста породичне медицине и директорица Дома здравља у Дринићу.

Пацијената много, али за двије докторице у Дринићу то не представља највећи проблем. Недостатак могућности за специјалистичке прегледе – много је већи проблем.

"Они имају општу здравствену заштиту имају лабараторијску дијагностику, ја радим и ултра звук абдомена и штитне жлијезде, то је нешто што тријажно могу да помогнем пацијентима", напомиње Булајићева.

За здравство у Дринићу,ако се узме у обзир број пацијената још један љекар и медициснка сестра су потребни, као и ново санитетско возило.

Тешка је ситуација, генерално, тешко је очекивати сад нешто али исто тако мора се повести више рачуна о овим рубним подручјима", каже Драго Ковачевић, начелник општине Дринић.

У циљу побољшања здравствених услуга овог Дома здравља, а у корист пацијената, општина Дринић финансирала је набавку лабараторијског апарата,захвљујући којем пацијенти неће морати путовати стотине километара, јер ће одређене претраге моћи да заврше у овој малој, пограничној општини Српске.