Крај експеримента у Аризони: Живот на Марсу био би веома тежак (ВИДЕО)
Прије 25 година почео је научни експеримент у оквиру кога је током двије године осморо људи опонашало живот у свемирској бази на Мјесецу или Марсу.
Они су се са великим ентузијазмом уселили у огромни комплекс у америчкој савезној држави Аризони, који је захватао 1,3 хектара.
Заједно са 3.800 биљних и животињских врста у екосистему, четири мушкарца и четири жене требало је да живе у потпуној изолацији двије године.
На располагању су имали једино сунчеву свјетлост и електричну енергију. У комплексу су се налазили и савана, тропска прашума, пустиња, те пољопривредне површине и насеља.
Експеримент је финансирао амерички милијардер Едвард Бас са 150 милиона долара.
Након двије године експеримент је окончан, а данас се зна да су научници тешко преживљавали у условима који су личили на оне на Марсу или Мјесецу.
Они су просјечно изгубили 15 одсто тјелесне тежине за двије године. У изолованом комплексу су се невјероватном брзином размножиле бубашвабе и мрави.
Током двије године, у стаклену грађевину допремане су бројне потрепштине, попут сјемена, таблета за спавање или клопки за мишеве.
Када су се напокон вратили у спољно окружење, научници су били бљедуњави и мршави. Одмах након почетка експеримента једна жена је случајно одрезала комад прста и морала је напустити групу ради одласка у болницу.
Када се вратила, донијела је собом и двије торбе пуне хране, мада је то било строго забрањено.
Касније је откривено да је организатор пројекта у грађевину уградио неку врсту усисавача за угљен-диоксид, те у комплекс пумпао додатни кисеоник.
Није било баш тако једноставно опонашати услове живота на Земљи. Амерички магазин "Тајм" уврстио је овај експеримент у "100 најгорих идеја вијека".
Послије тога, у својевољну изолацију ушла је и друга група која је у огромном стакленику у Аризони остала шест мјесеци.
Било је од тада и других сличних експеримената, али ниједан није био тако екстреман као "Биосфера два".
Недавно је мала група научника провела 365 дана на једном вулкану на Хавајима и ондје симулирала живот на Марсу.
Они су имали ограничене количине воде, а изван базе смјели су се кретати само у астронаутским одијелима.
Једини контакт са спољним свијетом био је могућ путем електронске поште, а свакој поруци требало је 20 минута да би стигла до примаоца. Нису имали ни телефон ни телевизор.
Данас се комплекс "Биосфера два" у Аризони користи у научне сврхе, а отворен је и за посјетиоце.