Невјероватно поријекло данашњег стандарда љепоте
Жртве туберкулозе обично су губиле на тежини и постајале блиједе и исцрпљене, због чега је болест у то вријеме на овим просторима била називана сушицом.
Ма како то данас дјеловало, људима тог доба допадали су се ефекти које је болест имала на тело и видјели су мршавост (изазвану недостатком апетита) и блиједу кожу (због неухрањености) као нове стандарде женске привлачности.
Они који су се бавили модом и љепотом почели су да симулирају и истичу ове ефекте болести.
Жене средње и више класе покушавале су да опонашају изглед какав су имали обољели од сушице, користећи шминку да посвијетле кожу, а усне и јагодице учине руменијим.
Два вијека касније, руменило и руж сматрају се свакодневном естетиком, а жене које се не шминкају, јавност назива “храбрим“. Што су манекенке мршавије, то боље зарађују, као и глумице и све жене које се баве неким јавним послом.
Занимљиво је да се данас враћа и мода за мушкарце из 19. вијека у вид дугачких брада и бркова и необичних фризура с раздјељком. Ипак, разлика између ондашњих и савремених мушкараца је у томе што се они из 19. вијека нису бријали зато што су бријачи у то доба били скупи, као и услуге берберина.
Брада је на неко вријеме изашла из моде током 20. веијка јер се сумњало да је погодно тло за развој бактерија, али развојем антибиотика и модерних сапуна, поново се вратила на велика врата.