Вулету Журићу уручена Андрићева награда за "Тајну црвеног замка"

Међу бројним књигама приповjедака, објављеним 2015. године, "Тајна црвеног замка" Вулета Журића ("Лагуна") издвојила се као најуспјелије дјело из минуле приповједне године и придружила писца низу великих имена овјенчаних Андрићевом наградом. Журићу је признање уручено јуче у Андрићевој задужбини, гдје га је примио из руку новог предсједника, академика Мира Вуксановића, а доделио му га је жири у ком су сједели Александар Јовановић, Петар Арбутина и Милета Аћимовић Ивков.

Лауреат Вуле Журић подсјетио се свог промишљања значења Андрићевог "Моста на Жепи" у тренутку када се у тој Жепи затекао, у једном другом и другачијем времену, као тумач, са војском Унпрофора, те замишљао како Анрићев хајдук Стојан из приче "Велетовци" преко тог моста замиче "из оног Андрићевог, у овај наш, свијет `пун гада`".

Већ више од четири деценије, на дан рођења великог Андрића, на основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додјељује се награда за причу или збирку прича написану на српском језику, а која је својим насловом и садржајем у складу са достојанством Андрићевог дјела.

- Журића посебно интересује Југославија, њени политичари и писци, њен културни и симболички смисао, оно што је била у времену и што би данас могла бити у сјећању - навео је Јовановић у образложењу жирија, подсјетивши да се на страницама ове књиге појављују и нестају, у већим или мањим улогама: Јосип Броз Тито, Родољуб Чолаковић, Слободан Пенезић Крцун, Владимир Назор, Шабан Бајрамовић, Бора Станковић, Милош Црњански, Вељко Петровић, Станислав Винавер, Петар Кочић, и наравно сам Иво Андрић.

- Када је стигао на књижевни врх, у дан кад је примао Нобелову награду, пред међународном јавношћу, својом бесједом славио је причу и причање, славио је приповјетку као начин литерарног казивања - подсјетио је на Андрићеву величину академик Миро Вуксановић, и додао: - Посредно је казао да је у српској књижевности којој припада, у њеном прозном дјелу, све до двадесетог вијека приповетка била у средишту, а потом, постепено али доследно, бивала запостављена.

-Приповједачки низ српске књижевности, обасјан Андрићевим именом, како је јуче речено, започет је 1975. додјелом награде данас живом класику, академику Драгославу Михаиловићу за "Петријин венац", а међу 39 досадашњих лауреата су и Антоније Исаковић, Милисав Савић, Александар Тишма, Мирко Ковач, Светлана Велмар Јанковић, Давид Албахари, Данило Киш, Филип Давид, Живојин Павловић, Милорад Павић и други.

Извор: Вечерње новости