X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
17/10/2016 |  09:40 | Извор: РТРС

Колико нам воде заиста треба?

Испијање осам чаша дневно једно је од главних правила које обезбјеђује довољну хидриратацију организма. Међутим, нова студија показала је да ово правило не важи за свакога, као и да свако може врло једноставно да одреди колико му воде заиста треба.
Вода за пиће (Фото: tiptoplifestyle.com) -
Вода за пиће (Фото: tiptoplifestyle.com)

Треба ли заиста пити осам чаша воде дневно, питање је којим се бавило истраживање аустралијских научника са Института за медицину објављено у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.

Истраживање је показало да постоји једноставан начин да установите колико вам је дневно воде потребно како бисте били хидрирани, а притом је важно само слушати свој организам.

Можда испрва звучи помало нејасно, али научници су први пут успјели да докажу да је човјеку који је утолио жеђ тешко да настави да гута, чак и воду. Дакле, послушајте своје - грло.

Први су пут научници детектовали механизам који регулише унос течности у организам и спречава појединца да попије превише воде, што иде у прилог чињеници да је потреба за течношћу индивидуална.

Не морате се стриктно придржавати правила о осам чаша воде дневно јер нема научног доказа о томе колика је оптимална количина течности потребна поједином организму, како тврде научници.

Неким људима, додају, треба и више од осам чаша дневно.

Коаутор студије Мајк Фарел са Института за биомедицинска открића аустралијског Универзитета Монаш и његове колеге, тражили су од испитаника да попију велику количину воде непосредно након вјежбања, дакле у тренутку када су били врло жедни и касније током дана, када нису осјећали тако велику жеђ.

Гутање "вишка воде" напорно за организам

У оба случаја испитаници су морали да оцијене у коликој мјери им је било тешко да прогитају воду. У поређењу с водом испијеном непосредно након вјежбања испитаници су одговорили да им је трипут теже било да прогутају воду касније током дана када више нису осјећали тако јаку жеђ, односно када су утолили жеђ.

- Први смо пут установили да је испитаницима гутање постало напорно пошто су наставили да пију, а радило се о "вишку воде" за организам, што значи да су морали да савладају неку врсту отпора. Потврдила се наша претпоставка по којој је рефлекс гутања постао инхибиран или закочен због главног инхибицијског неуротрансмитера у централном нервном систему - гама аминомаслачне киселине. То се догодило пошто је појединац попио довољну количину воде - објаснио је Фарел.

Он и колеге су функционалном магнетном резонанцом настојали да измјере активност мозга непосредно прије конзумирања воде у споменутим околностима. Установили су да су дијелови десног префронталног кортекса мозга показивали значајно вишу активност док су испитаници с напором гутали воду.

- Важно је бити хидриран и притом слушати тијело. То је боље него држати се строго предвиђеног распореда од осам чаша воде дневно - каже Фарел.

Извор: Б92