X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
23/10/2016 |  13:24 ⇒ 13:43 | Извор: РТРС

Да ли памћење зависи од година?

На прагу четрдесетих дешава се да почнемо да примјећујемо да нам је теже да памтимо неке информације, на примјер гдје смо оставили кључеве од кола. Али, истраживачи кажу да разлог за то уопште не мора да буде губитак памћења, већ би могао бити у питању резултат промјене информација на које се мозак концентрише током формирања и претраживања памћења.
Да ли памћење зависи од година - Фото: Screenshot
Да ли памћење зависи од годинаФото: Screenshot

"Та промјена у стратегији памћења која долази са годинама може да има штетне посљедице на свакодневно функционисање које се ослања на памћење детаља попут тога гдје сте паркирали кола или када сте узели лијекове", каже Наташа Раџа, ванредна професорка одсјека психијатрије на универзитету Мекгил.

Данас се сматра да се промјене у мозгу повезане са деменцијом појављују деценијама прије него што се испоље симптоми болести. Зато је кључно питање које се разматра у савременим истраживањима памћења током процеса старења, открити које су промјене у мозгу нормалне, а које нису. Али Раџа каже да се истраживања везе старења и памћења углавном концентришу на разумијевање промјена у мозгу у каснијим фазама живота. "Због тога имамо оскудно знање о томе шта се дешава у средовјечној доби током здравог старења и како то утиче на промјене које су установљене у каснијој доби. Наше истраживање имало је за циљ да се позабави том темом."

У овом истраживању, чији су резултати објављени у часопису НеуроИмаге, 112 здравих испитаника узраста од 19 до 76 година посматрало је слике различитих лица. Од њих је затим тражено да се присјете гдје се конкретно лице појавило на екрану (лијево или десно) и када се појавило (прије више или прије мање времена). Истраживачи су користили функционалну магнетну резонантну томографију како би установили који су се дијелови мозга активирали током присјећања тих детаља.

Раџа и њене колеге открили су да су млађи испитаници активирали свој визуелни кортекс док су успјешно обављали задатак. "Они заиста обраћају пажњу на детаље који се опажају чулима како би могли да одговоре на питање", објашњава Раџа.

С друге стране, средовјечни и старији испитаници нису показали исти ниво активације визуелног кортекса када су покушавали да се сјете потребне информације. Умјесто тога, активирао се њихов медијални префронтални кортекс. То је дио мозга задужен за информације које се односе на сопствени живот и самоиспитивање.

Иако су у овом експерименту средовјечни и старији испитаници имали слабије резултате у односу на млађе испитанике, Раџа каже да је погрешно тумачити одговор средовјечних и старијих мозгова као резултат оштећења. "То не мора да буде "недостатак" функције мозга пер се. Прије ће бити да осликава промјене у томе шта одрасли сматрају 'важном информацијом' како старе."

Другим ријечима, средовјечни и старији учесници једноставно су се концентрисали на друге аспекте догађаја у односу на млађе испитанике.

Према Раџи, средовјечни и старији испитаници могли би да побољшају своје способности присјећања тако што би научили да се концентришу на спољашње, умјесто на унутрашње информације. "То може бити разлог зашто нека истраживања указују на то да је усредсређујућа медитација повезана са здравим когнитивним старењем."

Раџа тренутно анализира податке добијене као резултат сличног истраживања како би утврдила да ли постоје било какве родне разлике у функцији памћења код средовјечног мозга. "Средовјечне жене пролазе кроз значајне хормонске промјене. Зато се поставља питање колико су на ове резултате утицале жене које су прошле менопаузу."

Извор: Б92