X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
09/11/2016 |  22:12 | Извор: РТРС

Одгонетнута тајна настанка мириса кише

Мирис кише од 1964. и објаве истраживања у часопису "Nature" има чак и своје име - "petrichor".
Киша - Фото: илустрација
КишаФото: илустрација

52 године касније група истраживача с МИТ-а објаснила је у часопису "Nature" и како тачно настаје мирис кише, чак и зашто се уопште догађа да киша нема увијек исти мирис, односно да је некад мирис снажнији, некад пак слабији.

Петричор је комбинација неколико мириса, од којих су три доминантна; алкохол геозмин који настаје дјеловањем бактерија у тлу и даје му карактеристичан мирис, жуто уље које производе биљке и озон, чији молекул садржи три атома кисеоника, а настаје као посљедица снажних електричних пражњења муња у атмосфери.

Тачан начин како петричор настаје, научници су одгонетнули посматрајући 250 пута успорене снимке капљица које су пуштали да падају на 28 различитих врста тла. У тренутку кад капљица воде удари о тло и настане сићушна локвица, усљед удара у њој настају људском оку невидљиви мјехурићи ваздуха.

У те мјехуриће се потом накупљају микронске честице с земље ослобођене ударом капи кише о тло. Тако настаје петричор. Али, да би се могао и намирисати, мехурићи из локвице морају исплутати до површине и распрснути се како би се мирис ослободио и како би га потом вјетар, лахор, олуја, шта ли већ, разнио около. На исти начин функционише и свако пиће с мјехурићима, од шампањца до безалкохолних газираних пића.

Интензитет мириса кише зависи од три фактора; од порозности тла, његовој влажности и јачини удара капи кише о тло. Што је тло сувље, при удару капи кише ослободиће се више честица. Удари ли кап кише о порозније тло, већа је могућност настанка мјехурића који накупљају ослобођене честице, што такође придоноси интензитету мириса кише.

Помало неочекивано, испало је да најслабији мирис кише настаје код најјачих удара капи о тло. Прво зато што се таква кап много брже упије, а и јаки удари капи обично значе пљусак, дакле и брзо накупљање слоја воде на тлу. Па ако кап удари у већ накупљену воду, честице због којих долази до мириса кише, уопште се не ослобађају.

Разлог истраживања научника с МИТ-а, ако је ко помислио, није било тек да убију вишак времена, него као посљедица истраживања присутности честица у ваздуху, односно загађења ваздуха који удишемо.

Извор: Б92