latinica  ћирилица
23/11/2016 |  15:44 ⇒ 17:59 | Аутор: РТРС

Шта су транс-масти и колико штетне могу да буду? (ВИДЕО)

Само један од три Европљанина зна шта су транс-масти и колико штетне могу да буду. Само означавање њиховог присуства у производима није довољно, јер потрошачи најчешће и не читају декларације. Зато је Европски парламент изгласао обавезно ограничавање количине индустријских транс-масти у намирницама. Прва ограничења требало би да буду усвојена у наредне двије године. Половина држава чланица већ је усвојила национална ограничења, а нова ће важити за све.
Храна - Фото: РТРС
ХранаФото: РТРС

Да би знала колико су индустријске транс-масти штетне, Сања Топић каже, не мора да буде стручњак. Производа богатих овим мастима на њеној трпези углавном нема, али признаје да их је понекад тешко заобићи.

- Немогуће је избјећи. Када правите колач, морате купити маргарин у којем има највише тих транс-масти. Али, настојим да то буде у што мањој мјери и у што мањој количини, рекла је Топићева.

Здраве навике, труди се да усади и својој дјеци.

- Ужина да буде спремљена код куће, да избјегавају чипсеве, да избјегавају пекарске производе у којима тога има јако пуно, да избјегавају и слаткише, односно да им ограничим тај унос, додала је она.

Ипак, знање потрошача о транс-масним киселинама, према подацима Европске комисије, и даље је веома мало. Многи и не знају да се ове незасићене масне киселине природно налазе у млијеку, млијечним производима и месу.

- Такав облик транс-масти није штетан у односу на оне које се налазе у индустријски добијеним производима које у свом саставу садрже хидрогенизоване масти. Односно, маргарини, затим пекарски и кондиторски производи... Поред тога, налазе се у разним преливима, у мајонези и у свему што садржи такав облик масти, истакла је Инга Марковић, нутрициониста.

Садрже их многи производи, као и полуготова и пржена брза храна.

- Загријавањем уља на температурама изнад 220 степени долази до продукције одређене количине транс-масних киселина, посебно уколико су ти третмани загријавања чешћи. Значи, ако се на одређеној врсти уља више пута ради третман загријавања. Он је присутан у процесу пржења, најчешће у прехрамбеној индустрији, рекла је Бранка Топић, дипломирани инжењер прехрамбене технологије, “Крајина клас“.

Дневни унос транс-масних киселина не би требало да пређе четири грама. Проблем је што је ову границу веома лако прећи.

- Сто грама крофне, на примјер, садржи 5,2 грама транс масти, једна кесица помфрита око 6,8 грама транс масти, док наши маргарини садрже 12 грама, рекла је Марковићева.

Дозвољена количина од четири грама транс-масти дневно, бар како кажу истраживања, за наше подручје тренутно је мисаона именица јер просјечан конзумент унесе чак 15 пута већу количину! Тако су нас наше прехрамбене навике довеле на сам врх листе кардиоваскуларних обољења.

Од болести срца и крвних судова, годишње, у Европској унији умре око 660.000 људи, а транс-масти идентификоване су као састојак који је појединачно најштетнији. Њихова штетност огледа се и у томе што утичу на развој плода, раст и развој дјеце, као и на инсулинску резистенцију која као крајњи исход има дијабетес.

- Утичу на сужавање крвних судова, доводе до инфаркта миокарда. Поред ових штетних ефеката, повећавају укупни холестерол, затим ЛДЛ-холестерол, а снижавају заштитни, односно ХДЛ холестерол, нагласила је Марковићева.

Прехрамбена технологија, међутим, у посљедње вријеме мијења се набоље, па се све чешће напуштају индустријски процеси у којима транс-масне киселине настају.

- Савремена прехрамбена технологија иде у правцу смањења удјела транс-масних киселина на тај начин што се ради модификација на технолошким процесима производње самих хидрогенизованих масти, да би се удио транс-масти смањио. Тако да, посебно на Западу, у развијеним земљама, присуство транс-масних киселина у самим маргаринима је знатно мање и тенденције су ка његовом смањењу, сматра Топићева.

Тако је из Европске уније потекла иницијатива да се ограничи удио транс-масних киселина у прехрамбеним производима, односно да се сведе на мјеру која би била безбједна за потрошаче.

- Потребно је створити услове да прехрамбена индустрија може, уопште, да врши производњу на начин који је усклађен са ограничењима. То је оно што је важније од самог ограничења, закључила је Топићева.

У Данској, нпр. ограничења су се показала као успјешна. Од 2003. године, када је уведено законско ограничење за индустријске транс-масти, знатно је смањен број смртних случајева узрокованих срчаним обољењима.