Грчкој пакет краткорочних мјера помоћи
Како се наводи, министри су предложили Атини неколико малих мjера, као награду за спровођење посљедње рунде реформи у оквиру огромног програма помоћи - трећем од 2010. године.
Шеф Европског стабилизационог механизма (ЕСМ) Клаус Реглинг изјавио је да ће те мјере почети да се реализују сљедеће недјеље.
Ипак, министри су одбили да објаве други службени извјештај о финансијској помоћи, како се очекивало, наводећи да је остало још неколико отворених питања о напретку Грчке у спровођењу реформи.
Грчки министар финансија Еуклид Цакалотос поздравио је вечерас напредак у преговорима о финансијској помоћи Грчке и министара финансија еврозоне, али и упозорио кредиторе, укључујући и ММФ, да не притискају званичну Атину са реформским мјерама које нису договорене, преноси Ројтерс.
"Грчка економија је претрпјела огромну количину реформи. Сада је вријеме да убирамо плодове тих реформи. Веома је важно за обје стране, укључујући и ММФ, да не угрози тај напредак уносећи несигурност", рекао је Цакалотос.
Према његовим ријечима, не би требало да се Грчка условљава захтјевима, који до сада нису рачунати, а који се односе на тренутну политичку и социјалну ситуацију.
Цакалотос је казао да је захвалан на краткорочним мјерама које би требало да олакшају плаћање грчког дуга, али и да се смањује различитост ставова о грчким буџетским планирањима.
Како је рекао, остало је да се ријеше три од четири проблема, али није прецизирао која.
Министри финансија еврозоне састали су се данас у Бриселу како би постигли компромис у погледу питања грчких реформи у посљедњем покушају да до краја године добију помоћ ММФ-а за грчки спасилачки програм.
Кредитори из еврозоне траже од Грчке, у оквиру 86 милијарди евра вриједног пакета помоћи, да спроведе опсежне реформе и прода државну имовину, али преговарачи до сада нису успјели да се договоре о реформама у области радног законодавства и енергетике, односно о грчким фискалним циљевима за 2018. годину.
Договор би омогућио разговор о значајним мјерама за ублажавање грчког дуга, који износи око 180 посто бруто домаћег производа, највише у еврозони.
Први сет краткорочних мјера, који би се примијенио прије 2018, представиће Механизам европске стабилности, спасилачки фонд еврозоне, али је он далеко од довољног да би грчки дуг учинио одрживим, рекли су европски званичници.
Извор: Танјуг