X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
07/12/2016 |  16:04 ⇒ 21:15 | Извор: РТРС

Зашто нико не реагује на тврдње о храни која лијечи све? (ВИДЕО)

Вјерујете ли да хљеб и кефир могу да снизе крвни притисак или да сурутка поспјешује раст мишића? Да ли би купили бобице ако на њима стоји да ублажавају нуспојаве хемотерапије?
Бобице - Фото: РТРС
БобицеФото: РТРС

Здравствене тврдње не би требало да се истичу на намирницама уколико произвођач за то нема чврсте научне доказе. Међутим, на тржишту које још нема јасне прописе, готово нема намирнице која се не рекламира као лијек.

Бобице-  које, бар према тврдњама произвођача, имају чудотворна својства. Побољшавају имунолошке функције организма, вид, успоравају старење, поспјешују циркулацију, могу да ублаже нуспојаве хемотерапије. Уз помоћ ових сјеменки потрошач може да спријечи болести кардиоваскуларног система, снизи крвни притисак, олакша тегобе дијабетеса и болове код артритиса, побољша холестерол... Како коментарисати ове тврдње – ни они којима је храна струка нису сигурни.

- Ми у Институту радимо здравствену исправност хране и дијететских производа, али не можемо да одрадимо, везано за недостатак законске регулативе и не можемо да дамо мишљење из наше куће, али се сусрећемо са њима свакодневно, рекла је Мирјана Ђермановић, Институт за јавно здравство Републике Српске.

Нису чудотворне бобице једине које се рекламирају на овај начин. Стручњаке у агенцији за лијекове стога смо замолили да прокоментаришу неке од реклама.

- Приписивати храни љековита својства, то је обмањивање јавности и недозвољено прокламовање одређене намирнице, поготово ако уз њу стоји и назив произвођача. То нису ствари које су легалне и довољене, истакла је Биљана Тубић,  замјеница директора Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ.

Бх. тржиште једно је од ријетких на којем се без проблема разним бобицама приписују љековита својства, на којем се без санкција може тврдити да хљеб са разним додацима може да снизи крвни притисак, да кефир има чудотворно дјеловање на јетру и упалне процесе, да сурутка поспјешује раст мишића.

- То нажалост још није законски покривено, а да на тржишту имамо на намирницама доста здравствених тврдњи и изјава, као и хранидбених, изјава које произвођачи и субјекти стављају без конкретних доказа, нагласио је Драган Брењо,  замјеник директора Агенције за безбједност хране БиХ.

У Агенцији за лијекове кажу – додаци прехрани у Федерацији БиХ морају се регистровати код Министарства здравља и тек тада могу на тржиште. У Републици Српској њихов промет не контролише нико. Катогоризација се врши на основу иницијативе предлагача, па најчешће зависи од тога колико је ревносан цариник који прегледа пошиљку на улазу у земљу.

- Јер цариник ако добије препарат који каже, нпр. конопља атеро - која нема шта не ради, све живо спрјечава, смањује, повећава, штити, он каже- Немам ово на попису регистрованих лијекова, станите с уласком у Бих, нека Агенција каже да ли је ово лијек који треба регистровати или може слободно на тржиште, додала је Тубићева.

Нови Закон о храни требало би детаљније да дефинише ову област. У јануару би требало да иде на усвајање, а шест мјесеци након тога Министарство здравља и Министарство пољопривреде имају рок да напишу одговарајуће правилнике.

- Инспектор на терену треба да провјери да ли се слаже оно што је написано на декаларацији са извјештајем службене лабораторије, сматра Божана Врањеш, Министрстви пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.

Ниједан од производа које је наша екипа купила такав податак нема. Немају га ни намирнице које се рекламирају као чудесни у свему што може да вас мучи.

- Као просјечан потрошач морам да кажем да су то тврдње које могу да утичу на одабир производа у маркетима или специјализованим продавницама, рекла је Ђермановићева.

- Мени кад као лаику кажу да је хљеб лијек и "нема шта не ради", ја ћу можда поћи за том информацијом, за том намирницом, а питање је шта стоји иза тога, додала је Тубићева.

Проблем је што смо склони самолијечењу, па је много оних који ће, умјесто лијека за снижавање крвног притиска радије узети нпр. кефир. Иако често не вјерују трговцима, потрошачи ће ове производе лакше ставити у корпу ако их пронађу у специјализоваој трговини или апотеци.

Прву здравствену тврдњу одобрила је америчка Агенција за храну још 1997. године, али она се базирала на научним доказима прикупљаним годинама. Већ десет година и Европска агенција за храну има листу тврдњи које имају научну позадину и као такве смију да се нађу на декларацији.

Тако озбиљних прописа на нашем тржишту још нема, али зато на сваком кораку имамо храну која лијечи све.