X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
07/12/2016 |  16:18 ⇒ 21:15 | Извор: РТРС

Нисмо сигурни шта купујемо- 20 одсто рибе у свијету није адекватно декларисано (ВИДЕО)

Готово свака пета риба на свјетском тржишту потенцијални је фалсификат, закључак је америчке невладине организације Океана. Под скупље, купцима се често подваљују јефтине врсте рибе упитног квалитета.
Риба - Фото: РТРС
РибаФото: РТРС

На нашем тржишту оваквих превара, чини се нема. Стручњаци, међутим, не вјерују да смо искључени из свјетских дешавања и да за овакве обмане не знамо јер их, једноставно, никада нисмо ни истражили.

Како бити сигуран да ће у паковању добити рибу коју је тражио? Мирослав Кнежевић каже – вјерује једино ријечној риби из домаће производње и својим очима.

- Ја се мало бавим рибом, па знам шта је свјежа риба кад је видим, пецам, а људи који се слабо разумију могу бити и преварени, рекао је Кнежевић.

Највећа америчка еколошка невладина организација Океана процјењује да чак 19 одсто рибе која се продаје у свијету није адекватно декларисана. Њихови подаци говоре да је 2014. године под погрешним именом продана риба вриједности 148 милијарди долара. Драган Микавица, шеф катедре за рибарство бањалучког Пољопривредног факултета каже – лако је оцјенити декларацију домаће ријечне рибе која се продаје цијела. Све остало под знаком је упитника.

- Код тих морских риба проблем је што се оне могу филетирати, прерађивати итд., тако да ви не можете тачно да знате некада о којој врсти је ријеч, рекао је Драган Микавица, шеф Катедре за рибарство, Пољопривредни факултет Бањалука.

Лако би било, сматра, када би потрошач могао да вјерује декаларацији, јер ту би требало да се налазе све информације које треба погледати при куповини.

- На декаларацији мора да се наведе локалитет производње те рибе или риба из природних услова, одакле потиче. На тој декларацији мора да буде назначено да ли је риба произведена према стандардима који се примјењују у ЕУ, ИСО 14 000 који се односе на еколошку производњу рибе. То све иде у прилог купцу, да зна шта је купиo, додао је Микавица.

Проблем је што се свјетски трендови у обмањивању ове врсте на нашем тржишту не провјеравају.

"Контрола приликом увоза обухвата органолептички преглед пошиљке, преглед пратеће документације, усклађеност декларације са прописима Републике Српске и узорковање за лабораторијску анализу. Лабораторијским анализама контролишу се микробиолошки параметри, здравствена исправност, садржај хистамин, метала, те присуство радионуклеида",  наводе из Инспектората.

- Ми нисмо имали захтјева да се одреди да ли је риба коју је купио под тим именом, да ли одговара тој врсти, рекла је весна Калаба, Ветеринарски институт РС, Др Васо Бутозан.

Резултати анализа које наши стручњаци обављају показали су да једемо здравствено исправну рибу. 57 узорака узетих при увозу ове године били су исправни.

- Немамо излолацију неких тровача, углавном ако је нешто позитивно, то су аеробне мезофилне бактерије које се добром термичком обрадом униште, истакла је Калаба.

Да ли је купљена риба била оно што је наведено на декаларацији, прича је на коју нико није ни покушао да да одговор. Ђоко Вучић већ 25 година бави се продајом рибе. Олакшавајућа околност по наше потрошаче, сматра, је чињеница да најчешће бирају домаћу слатководну рибу.

- Више се тражи домаћа риба, али домаћа риба је скупља. У количинама продаје доминира домаћа риба – пастрмка, шаран, кад има амур, сом, тостолобик, а продаје се доста и увозна риба за коју немамо могућност производње на нашим просторима. Од те увозне најпродаванији је ослић, нагласила је Калаба. 

Америчко истраживање показало је да се најчешће фалсификују лосос и шкарпина, па се умјесто ових скупих и квалитетних врста подваљују једна врста ружичасте пастрмке или вијетнамски сом. Сом узгојен у Вијетнаму на гласу је као јефтина врста ниске нутритивне вриједности.

Рибље месо иначе је богато протеинима и садржи их између 15 и 20 одсто, а ова врста има тек десет одсто протеина и толико угљених хидрата да се мало разликује од хљеба. У нашим фрижидерима продаје се под називом “пангасијус“, а утврђено је да је коришћен као имитација за чак 18 других, квалитетнијих и скупљих врста рибе. Скупу шкарпину опонашало је 66 јефтинијих риба. Просјечан купац тешко може да препозна превару, јер би за то требало да познаје латинске називе.

На паковању лососа тако би требало потражити назив Салмо салар, а бакалара Гадус морхуа. Чињеница да је ријеч о врло уносом послу за стручњаке је знак да би о квалитету рибе требало да се поведе више рачуна. Јер на тржишту на којем се декларације тек овлаш прегледају, превођење латинских назива тешко да може да буде гаранција да купац није преварен.