Цвијановић: Главни задатак - јачање Српске и њених политичких и економских капацитета
У обраћању посланицима у Народној скупштини Цвијановићева је истакла да је Програм економских реформи документ који се израђује у складу са методологијом и смјерницама Европске комисије.
"Њиме су представљене мјере економске политике Владе Републике Српске, с том разликом што он садржи и средњорочни макроекономски оквир и оквир фискалне политике, те свеобухватни програм структуралних реформи", навела је Цвијановићева.
Она је додала да сви нивои власти израђују овакве програме економских реформи који ће бити обједињени у оквирни документ за потребе процеса европских интеграција и достављен Европској комисији.
"Чињеница да документ који представља програм економских реформи Републике Српске усвајају Влада и Народна скупштина, одражава раније дефинисани став да Српска и њене институције морају бити јасно видљиве у цијелом процесу у складу са уставним овлашћењима и надлежностима којима располажу", додала је Цвијановићева.
Представљајући Програм економских реформи Републике Српске за период 2017-2019. посланицима у Народној скупштини, Цвијановићева је рекла да у оквиру макроекономских кретања, који су детаљно приказани у овом документу, треба поменути и још неколико показатеља и трендова.
Према извјештају ММФ-а из октобра 2016. године, каже Цвијановићева, пројекција глобалног раста у 2016. години износи 3,1 одсто, а у 2017. години 3,4 одсто, док за БиХ пројектоване стопе раста за период 2016-2019. година износе три одсто, 3,2 одсто, 3,7 и 3,9 одсто.
Према пројекцијама Европске комисије из новембра 2016. године, економски раст у Европи биће настављен умјереним темпом. Очекивани раст реалног БДП-а у еврозони износи 1,7 одсто у 2016. години, 1,5 одсто у 2017. години и 1,7 одсто у 2018. години, док се у ЕУ очекује раст 1,7 одсто у ове године, 1,6 одсто у 2017. години и 1,8 одсто у 2018. години.
"Када говоримо о Републици Српској, у 2015. години остварен је реални раст БДП-а од 2,6 одсто, док је раст у прва два квартала 2016. износио 2,2 одсто, односно 1,8 одсто", навела је премијер Српске.
Према њеним ријечима, индустријска производња са учешћем у БДП-у од 15,1 одсто у 2015. години остварила је раст од 2,7 одсто, док је само за девет мјесеци 2016. године остварен раст индустријске производње од седам одсто што је резултат повећане привредне активности, те пуштања у рад Термоелектране "Станари".
Цвијановићева је додала да је у 2015. години забиљежен пад просјечних годишњих цијена од 1,4 одсто, колико је забиљежено и за девет мјесеци ове године.
Забиљежен је и благи раст просјечне нето плате у 2015. години, уз процјену да ће се задржати и у овој години на приближно истом нивоу, као и да ће расти у наредном периоду на износ од 843 КМ у 2017, 850 КМ у 2018. и 859 КМ у 2019. години.
"Имамо тренд смањења броја незапослених, уз истовремени раст броја запослених. На примјер, у 2015. години анкетна стопа незапослености се смањила на ниво од 25,2 одсто, а у 2016. години на ниво од 24,8 одсто, а овај тренд смањења се предвиђа и у наредном трогодишњем периоду и то на 24,4 одсто, 24 одсто и 23,6 одсто", истакла је премијер Српске.
Број незапослених у 2015. години /139.465 лица/ смањио се за 4,4 одсто, а у периоду јануар-септембар 2016. /133.424 лица/, био је мањи за 5,2 одсто у односу на исти период претходне године.
Истовремено, број запослених се повећава, тако да је у септембру 2016. /257.001 лица/, био за 3,3 одсто више у односу на исти период претходне године.
У 2015. покривеност увоза извозом износила је 59,8 одсто, а у периоду јануар–септембар ове године 65,5 одсто.
Када је ријеч о процјенама и пројекцијама кретања макроекономских показатеља Републике Српске у периоду 2017-2019. година, премијер Српске је навела да се очекује стабилно кретање привредног раста по стопама 3,0 одсто, 3,2 и 3,3 одсто, углавном као резултат раста индустријске производње, очекиваног раста привредних активности у окружењу /посебно за земље најзначајније спољнотрговинске партнере/ и повећаног нивоа извозне тражње, благог раста домаће тражње по основу повећане запослености, али и позитивних ефеката инвестиција.
"У периоду 2017-2019. године сви показатељи задужења биљежиће опадајући тренд. Стање укупног, односно јавног дуга у односу на БДП у 2017. години износиће 59,5 одсто, односно 46,2 одсто, а у 2018. години 58,8 одсто, односно 44,8 одсто, док ће у 2019. износити 56,6 одсто, односно 42,7 одсто", нагласила је Цвијановићева представљајући посланицима у Народној скупштини Републике Српске Програм економских реформи за период 2017-2019. година.
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је главни задатак јачање Српске, њених институција, као и политичких и економских капацитета, уз очување њених уставних надлежности.
Цвијановићева је рекла да је, као и свугдје у свијету, потребно и систем у Српској континуирано реформисати како би одговорио потребама друштва и грађана.
"Реформе које проводимо у неколико важних области садржане су у различитим документима, а Програм економских реформи који данас разматра Народна скупштина, дефинише кључне реформске области као што су - Управљање јавним финансијама, Тржиште енергије, транспорта и телекомуникација, Секторски развој, Пословно окружење и смањење неформалне економије, Истраживање и иновације, Вањска трговина и олакшавање инвестиција, Образовање и вјештине, Запошљавање и тржиште рада и Социјална укљученост, смањење сиромаштва и једнаке могућности", истакла је Цвијановићева у обраћању посланицима у Народној скупштини.
Она је додала да ове области представљају надоградњу већ започетих и дијелом проведених реформских процеса из 2015. и 2016. године.
"Оне се односе на реформе у области јавних финансија, смањење пореског оптерећења рада и унапређење пословног окружења, реформе здравственог сектора, унапређење тржишта рада кроз реформе у образовању, наставак инфраструктурних пројеката, секторски развој, реформу јавних предузећа, унапређење пољопривредне производње, као и финансијског сектора", навела је премијер Српске представљајући посланицима у Народној скупштини Програм економских реформи Републике Српске за период 2017-2019. година.
Говорећи о дијелу који се односи на управљање јавним финансијама, Цвијановићева је нагласила да су кључне мјере у 2017. години - смањење оптерећења привреде кроз елиминисање препрека за пословање предузећа и смањење пореског оптерећења рада, реформа здравственог сектора, те осигурање одрживости јавне потрошње и јачање финансијске одговорности.
Према њеним ријечима, усвајањем Закона о пореском систему већ израђени Регистар парафискалних давања добиће своју правну основу.
У 2017. години услиједиће додатне анализе непореских давања укључених у Регистар како би се приступило евентуалном укидању или смањењу одређених намета који се покажу као неоправдани.
"На примјер, планираним укидањем посебне републичке таксе, смањиће се буџетски приходи за око 10 милиона КМ, али ће то значити растерећење за привредне субјекте. Смањење пореског оптерећења рада реализоваће се кроз смањење доприноса, и значиће растерећење привреде. Ово намеће потребу да се из сигурних и реалних извора надокнаде тако умањена средства ванбуџетским фондовима по основу смањених доприноса за око 76 милиона КМ. Пошто ће ова мјера направити значајан притисак на Фонд здравственог осигурања, она је везана за обезбјеђивање других извора финансирања у складу са договором свих нивоа власти у БиХ и ММФ-а кроз Реформску агенду", појаснила је Цвијановићева.
Она је подсјетила да је реформа здравственог сектора почела крајем 2015. године и реализује се кроз неколико фаза које подразумијевају анализу дуговања здравственог сектора, увођење свих јавних здравствених установа и Фонда здравственог осигурања на трезорски начин пословања, те изналажење могућности за нове моделе и изворе финансирања.
"Осигурање одрживости јавне потрошње и јачање финансијске одговорности има за циљ додатно унапређење фискалне одговорности, смањење јавне потрошње, те промјену структуре буџетске потрошње у корист капиталне потрошње, што ће бити темљени принцип свих будућих активности. Ту спадају: завршетак спровођења Закона о фискалној одговорности, реформе у јавном сектору уз успостављање Регистра запослених, реформе у систему локалне самоуправе, повећање ефикасности јавних инвестиција, те усвајање Стратегије управљања јавним финансијама Републике Српске", истакла је Цвијановићева.
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је данас у Народној скупштини Српске да је једна од кључних мјера у 2017. години, када је ријеч о области тржишта енергије, транспорта и телекомуникација, побољшање ефикасности рада и инвестициона активност у области енергетике и рударства.
Она је нагласила да су кључне мјере у тој области и унапређење комуникационе инфраструктуре и повећање енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора изаштита животне средине.
"Намјера је да се интензивирају активности на реализацији већ започетих инвестиционих пројеката и унаприједи ефикасност у раду јавних предузећа у области енергетике и рударства, обезбиједи ефикасније праћење реализације концесионих уговора, и ојача координација активности са инвеститорима с циљем ефикасније реализације покренутих инвестиционих пројеката", нагласила је премијер Српске.
Представљајући посланицима у парламенту Српске Програм економских реформи Републике Српске за период 2017-2019. година, Цвијановићева је истакла да се унапређење комуникационе инфраструктуре спроводи првенствено с циљем боље комуникационе повезаности Републике Српске, што је претпоставка и за повећан ниво привредних активности, али и конкурентности цијеле привреде.
У оквиру ове мјере, прецизирала је Цвијановићева, предвиђа се повећање квалитета услуга бањалучког Аеродрома, завршетак изградње ауто-пута Бањалука-Добој /дионица Бањалука-Прњавор/, почетак изградње међудржавног моста преко ријеке Саве код Градишке и његов завршетак до краја 2019. године, као и завршетак изградње моста преко ријеке Дрине /Братунац-Љубовија/ и пројекта обнове жељезница.
Она је навела да је предвиђено повећање енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора и заштита животне средине кроз механизам утврђивања одговорности за штету начињену животној средини по принципу "загађивач плаћа", израду Стратегије за подстицање улагања уенергетску санацију објеката, унапређење енергетске ефикасности у јавним објектима, усвајање Националног плана смањења емисија за БиХ...
Говорећи о секторском развоју, Цвијановићева је рекла да од свих производних сектора, пољопривредна производња има највеће учешће у структури БДП-а Републике Српске.
"Због тога, кључна мјера у овој области биће унапређење пољопривредне производње кроз унапређење извора финансирања аграрног сектора, усвајање и хармонизација прописа из области пољопривреде на нивоу Републике Српске и БиХ, успостављање система идентификације земљишних парцела, спровођење процеса идентификације животиња кроз усавршавање система обиљежавања животиња, унапређење спољнотрговинског пословања и заштите домаће пољопривредне производње, рад на документима за рурални развој и ИПАРД Оперативне структуре", навела је Цвијановићева.
У области производне дјелатности, каже Цвијановићева, кључна мјера Владе Републике Српске биће реструктуирање привредних друштава у државном власништву са већинским или 100 одсто државним капиталом, и то кроз наставак активности реструктурисања, окончање процеса приватизације, покретање и окончање стечајног поступка и ликвидација.
Осим тога, дефинисане су и реформе усмјерене на побољшање пословања јавних предузећа, унапређење индустријске производње, те увођење института добровољног финансијског реструктурирања.
"У области услужне дјелатности кључна мјера биће унапређење финансијског тржишта кроз увођење строжих бонитетних захтјева банкарског пословања и уређење поступка реструктурирања банака, утврђивање обавезног преобликовања затворених инвестиционих фондова који су настали трансформацијом приватизационих инвестиционих фондова у отворене инвестиционе фондове", навела је премијер Српске.
У погледу унапређења пословног окружења и смањења неформалне економије, рекла је Цвијановићева, кључне мјере односе се на унапређење слободног кретања роба и слободног пружања услуга, те унапређења области правде и безбједног амбијента за пословање.
"У области пословног окружења Влада Републике Српске је већ провела значајне реформе у погледу пословне регистрације увођењем једношалтерског система регистрације, чиме су значајно смањени трошкови, потребно вријеме и број процедура за оснивање предузећа, а планира се завршетак пројекта он-лине регистрације", навела је она, додавши да ће се Пројектом електронског издавања грађевинских дозвола, такође, извршити значајно унапређење ове области.
Истовремено, планира се смањивање броја докумената просторног уређења, на максимално три нивоа планирања, као и једностепени поступак усвајања.
"У погледу слободног кретања робе и уклањања конфликтних прописа, важну улогу има успостављање 'Базе важећих прописа Републике Српске' доступне привреди, потенцијалним инвеститорима и инспекцијским органима и доношење Закона о општој безбједности производа Републике Српске", истакла је Цвијановићева.
У оквиру слободног пружања услуга, предвиђа се укидање препрека развоју услужних дјелатности, поједностављење поступака и услова за покретање и обављање услужних дјелатности, као и ефикасан и брз приступ информацијама.
"Унапређење области правде и безбједног амбијента за пословање биће реализовано кроз доношење новог Кривичног закона, почетак рада нових институција правосуђа и јачање кадровских капацитета у Окружном привредном суду у Бањалуци, израду планова интегритета у свим јавним институцијама, заштиту лица која пријављују корупцију, те унапређење безбједног амбијента за пословање", нагласила је премијер Српске.
Извор: СРНА