X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
С љубављу храбрим срцима банер
03/01/2017 |  08:26 | Извор: РТРС

Научници увјерени да знају зашто су Маје нестале

Већ вијековима научници расправљају о узроцима пада и коначне пропасти некад најмоћније цивилизације новог свијета.
Остаци древног града Маја Чичен Ица (Фото: vizts.com) -
Остаци древног града Маја Чичен Ица (Фото: vizts.com)

Огромни градови изграђени од кречњака. Дивовске пирамиде и стотине кућа. Све то је некад било обиљежје мајанске културе, древне цивилизације на подручју данашње централне Америке. Шпански конкистадори су у 16. вијеку били одлучни у намјери покоравања читавог новог свијета, али кад су дошли, тамо су видјели да је џунгла готово потпуно прекрила све трагове некад моћних Маја.

У то вријеме су Маје и даље животарили. Успијевали су да пружају и отпор европским освајачима, али била је то тек блиједа сјена некад моћне цивилизације која је некад имала и до два милиона становника. Претпоставља се да су Маје доживјели врхунац моћи негдје у седмом вијеку нове ере, али у вијековима након тога, а посебно око прелаза првог у други миленијум, из досад непознатих разлога су готово потпуно нестали.

Два вијека археолошких истраживања у беспућима џунгли централне Америке тек су загребала површину мајанских мистерија. Зна се да су Маје били врхунски интелектуалци и већ тада су били добро упознати с математиком и астрономијом. Те науке су спојили и тако су градили пирамиде и храмове који су прецизно показивали кретање планета и звијезда. Осим тога, користили су и једино забиљежено писмо у Мезоамерици.

Међутим, средином деветог вијека нове ере почиње катастрофални и стрмоглави пад некад најмоћније цивилизације. Запањујуће је и то што чак и након неколико деценија проучавања, археолози нису потпуно сигурно зашто су Маје пропале, пише Би-Би-Си.

Досадашња истраживања су показала да су Маје уживале невиђен раст између трећег и деветог вијека и истовремено су биљежили повољне количине кише. Исти археолошки записи кажу и да је почетком деветог вијека забиљежен готов читав вијек дуготрајних и честих суша. Нека сушна раздобља су трајала деценијама. Све то је битно напоменути зато што је Јукатанско полуострво, гдје су изграђени највећи мајански градови, кречњачко подручје, гдје су ријеке и језера права ријеткост. Због тога су градови настајали око понора у којима се скупљала вода.

Откако су истраживачи први пут открили сушна раздобља, интригирало их је како се поклапају сушна раздобља и пад мајанске цивилизације. Свима који су икад учили статистику би се сада упалила лампица и говорили би да корелација не говори о узрочно-посљедичним везама, а и научници су имали такав став.

Имали су чак и доказе, а не само теорије. Наиме, иако је велика већина мајанских градова дјелимично или потпуно нестала, неки градови нису. Већина пропадања догодила се у јужним мајанским територијима, гдје су данашњи Белизе и Гватемала. Нешто сјеверније су мајански градови чак и почели да расту. Научници су се питали, ако је југ уништен због суша, како је могуће да је сјевер уживао у расту?

Можда и највећу пометњу је бацио Чичен Ица, један од највећих градова у свјетској историји, који је настао отприлике у то вријеме.

Појавиле су се разне теорије, али тек недавна истраживања можда ће коначно расветлити разлоге пада Маја. Наиме, у недавно објављеном истраживању стоји да је чак и на сјеверном дијелу мајанског царства дошло до знатног опадања броја становника. Истраживачи су највише морали да се ослањају на датирање радиоактивним угљеником и записима у каменим календарима, зато што су шпански освајачи уништили све мајанске књиге.

Научници су открили да је дошло до 70-постотног смањења броја календарских записа у другој половини деветог вијека. Неки други докази показују да је дошло и до значајног смањења броја нових грађевина, што показује да ни сјеверни дијелови царства нису прошли неокрзнуто кроз сушни период. Ипак, то нису нове информације.

Археолози већ дуже вријеме знају да је сјевер преживио, а Чичен Ица је доказ тога. Оно што је откривено и што је можда посљедњи комад слагалице мајанског пропадања јесте новооткривено сушно раздобље током 11. века. Како то истраживачи описују: "Била је то мегасуша. Тако сушно раздобље регија није искусила 2.000 година".

Након другог таласа суша више није било мајанског опоравка и чудесног повратка. Након другог сушног раздобља, Маје су заувијек изгубиле сву своју стару славу.

Извор:express.hr