X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
Лутер
13/01/2017 |  08:58 ⇒ 09:31 | Извор: РТРС

Докторица 56 година радила прерушена у мушкарца

Прави иденитет доктора Џејмса Барија био је војна тајна читав један вијек.
Портрет Џејмса Берија, рођеног као Маргарет Ен Балкли (Фото: artwarefineart.com) -
Портрет Џејмса Берија, рођеног као Маргарет Ен Балкли (Фото: artwarefineart.com)

Године 1826. у јужном преграђу јужноафричког Кејптауна, крхки љекар с црвенкастом косом припремао је своје инструменте за врло ризичну процедуру - царски рез. Некада познат као др Џејмс Бари, хирург Британске краљевске армије, није био виши од 1,65 центиметара, али је снажно и стабилно приступао пацијенткињи у трудовима, након што је схватио да је порођај природним путем неизводљив.

Бари је прочитао тек три успјешна случаја у којима су преживјели и мајка и дијете, а ни један од њих није изведен у Британској империји. Али, Бари је имао јединствену перспективу за љекара тог доба.

"Осим тога што је био стручњак за порођаје, имао је и тајну предност" - пишу Мајкл ду Приз и Џереми Дронфилд, стручњаци који су детаљно истражили живот фасцинантног љекара.

"Није постојао ни један љекар тог доба који је знао како је то родити".

Бари је постао једини доктор у Британском царству који је успјешно извео царски рез, а тај ирски љекар је већ раније постао познат по наметању строгих хигијенских стандарда у ратној медицини, изради јеловника за пацијенте, инсистирању на биљном лијечењу сифилиса и гонореје...

Упркос силним достигнућима, Баријев идентит је био строго чувана тајна готово стотину година, а војска је запечатила све његове списе након што су открили да је доктор рођен као жена.

Маска је трајала 56 година

У периоду од око 20 година, Маргарет Ен Балкли постала је Џејмс Бари, својеглави и темпераментни заводник, који је ходао у ципелама с потпетицом од 4 центиметара да би био виши, с нацифраним шеширом и мачем. Она је 1809. одлучила да игра улогу слатког младића како би могла да похађа медицински факултет у Единбургу, резервисан искључиво за мушкарце.

Ту маску није скинула невјероватних 56 година, читав свој радни вијек. Родитељи су јој били фармери, а њен је старији брат својим бахатим понашањем увео породицу у дугове. Доживјели су банкрот, а Маргаретин отац завршио је у затвору кад је напунила 14 година, остављајући породицу без сталног прихода. Њена мајка је потражила помоћ од свог старијег брата у Лондону, Џејмса Барија - по којем се Маргарет касније и назвала.

Ујак Бари ју је упознао са својим елитним кругом пријатеља, од којих су јој многи понудили обуке и менторство, а њена једина нада је била могућност студирања. Једног од пријатеља њеног ујака, венецуеланског генерала и револуционара, Франциска Миранду је успјела да импресионира својом интелигенцијом и он јој је први савјетовао да се преруши и представља као мушкарац, да би јој било лакше у животу.

Мислио је да би она након дипломирања могла да разбије предрасуде и ради нормално као жена љекар у Венецуели, гдје ју је звао да дође да живи.

Захвалност ујаку

Кад је њен ујак Бари преминуо 1806, оставио јој је своје насљедство, а она је тада службено узела његово име и новац како би се издржавала током факултета.

Била/био је одличан студент, занимали су га сви предмети па је одлазио и на предавања из оних који нису били његов смјер. Убрзо и у року, Бари је постао једини мушкарац који је дипломирао на медицинској школу у Великој Британији, премда су га повремено сумњичили за то да изгледа премладо, али ништа није до краја истражено или предузето.

Али, план одласка у Венецуелу је пропао након што је Миранда ухапшен. Након тога се Бари придружио војсци, а вјероватно је прошао љекарски преглед без разоткривања, уз помоћ пријатеља покојног ујака, Лорда Бухана.

Након 1815, Бари је премјештен у Јужну Африку, а тамо су људи врло брзо почели да примјећују нешто необично у вези љекара. Осим крхке грађе за мушкарца, ниског раста и њежнијих црта лица, Бари је био вегетаријанац који је на имању држао козу за млеко које је пио, а никад се није одвајао од свог вјерног слуге Данзера, који је био крај њега пуних 50 година.

Мачо мушкарац

Сваког јутра би Данзер припремио шест пешкира с којима је Маргарет покривала своје груди и проширивала рамена ипретварала се у Барија.

“Доктор Бари је носио чизме на високу пету и највећи мач који сам икад видио“, писао је хирург Едвард Бредфорд након сусрета с њим. Баријеви флертови с бројним женама одагнали су сваки сумњу на то да ли је или није мушкарац, тако да то нико није доводио у питање, а обично би се кретао увијек крај најљепше даме и био краљ плесног подијума.

Чак се и борио у неколико витешких двобоја, а и неријетко се упуштао у конфликте око тога шта би требало да учини у неком медицинском случају. Доживљавали су га као мачо и неустрашивог мушкарца, а чак га је и славна Флоренс Најтингел назвала "бруталним" након упознавања.

Иако је био резервисан према већини људи, наводно је био врло близак с гувернером Кејптауна, Лордом Чарлсом Сомерсетом, до те мјере да су људи сумњали како њихово пријатељство и није баш "најнормалније".

И у гроб у одијелу

Данас се претпоставља како је Лорд вјероватно знао прави идентитет Барија и да су били у некој врсти романтичне везе. Након Африке и смрти Лорда Сомерсета, Бари је премјештен у Канаду, гдје је радио све до 1857. Тада се разболио и одведен је натраг у Лондон, гдје је у 76. години умро, претпоставља се од колере или дизентерије.

Баријева посљедња жеља је била да га сахране у одјећи у којој умре и то одмах након смрти, али служавка Софи Бишоп је “све покварила“ јер је ишла да обрише тијело свог шефа - откривши како се испод налази сасвим обично женско тијело, са стријама на стомаку које су упућивале и на то да је родила. Према истраживачима Призу и Дронфилду, Маргарет је још у Ирској родила дјевојчицу која никад није сазнала како је њена мајка успјешни ратни љекар, који ради по цијелом свијету.

Војни званичници су недуго након смрти сазнали за родну превару и да су имали запослену жену дуже од пола вијека. Посрамљени, одлучили су да прикрију цијели случај и на документе ставили 100-годишњи ембарго. Цијелу је причу 1958. открио један студент њушкајући по архивима британске Ратне канцеларије.

Извор: Б92