X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
С љубављу храбрим срцима банер
27/01/2017 |  08:55 | Извор: РТРС

Како преживјети дувански дим

Када је Колумбо крајем 15. вијека од америчких Индијанаца добио поклоне међу којима је било и суво лишће јединственог мириса, вјероватно није ни сањао да је у питању биљка која ће промијенити свијет. Историја биљежи да га је бацио пошто није знао чему служи, aли су зато истраживачи након њега донијели дуван у Европу, ширећи га лажним увјерењима о универзалној љековитости.
Пушење (илустрација)      Фото: Thinkstock -
Пушење (илустрација) Фото: Thinkstock

Данас бројна истраживања указују на негативне посљедице употребе дувана.

"Сви смо некако свјесни да је дувански дим штетан. Када пушача питате ‒ 'Да ли вам је користан, да ли вам помаже' ‒ он одговара ‒ 'Не, кашљем од њега, теже се крећем, моје функције су ослабљене' ‒ али га и даље узима", каже dr. sc. Марко Крстић, научни сарадник Фармацеутског факултета у Београду. 

Да ли би пушачи другачије размишљали када би знали да једна цигарета скраћује живот у просјеку 11 минута, да само три цигарете дневно произведу и до десет пута више штетних честица него мотор аутомобила који ради пола сата, да би дошло до смртног исхода када би се сав никотин из паклице цигарета убризгао у крв?

"Психичка зависност од никотина је толико тешка да се може упоредити са зависношћу од хероина, па нам је јасно колика је", истиче Јелена Мудрић, студент пете године Фармацеутског факултета.

Пушењем дувана у организам се уноси 7.000 супстанци, стотине су токсичне, а више од 70 је доказано или потенцијално канцерогено: никотин ‒ инсектицид, угљен-моноксид ‒ аутомобилски издувни гас, цијанид ‒ отров којим се врши смртна казна, фенол ‒ средство за дезинфекцију тоалета, арсен ‒ отров за глодаре.

"Јако је значајно да кажемо да тај никотин из дуванског дима преко плућа до мозга долази за свега десетак секунди", истиче Марко Крстић.

„Онај ко пуши, уноси у себе средство за убијање буба", Јелена Мудрић сликовито описује катастрофално дејство цигарета на људски организам. Додаје, затим, још једно занимљиво поређење: „Никотин се налази у биљци дувану, и ви никада нећете видјети ниједног инсекта да напада ту биљку, што вам говори колико је то јака супстанца. Када су то примијетили, људи су почели да користе никотин као инсектицид".

При свакодневном уносу никотина долази до промјена на нивоу мозга. Повећањем допамина долази до доживљаја среће, а концентрација тог неуротрансмитера повећана је и у стању шизофреније, када човјек добије снагу и енергију.

Колико је отрован
Никотин је један од најјачих отрова. Летална (смртоносна) доза за животиње је: за пацова 50 мг/кг, за миша три мг/кг, а за човјека 0,5‒1 мг/кг, тј. око 40-60 мг унијетог никотина за одраслу особу. Једна цигарета садржи од једног до три мг никотина, а неке могу имати и до десет милиграма.
Са друге стране, у дуванском диму се налазе различити метали ‒ кадмијум, хром, жива, олово и те супстанце заједно дјелују токсично на све системе органа. 

„Ту су и канцерогена једињења као деривати различитих нитрозо једињења и она утичу на ДНК  и тако се смањују одбрамбени механизми", каже Јелена Мудрић.

Постоје и различита испарљива једињења, тако да нису изложени само пушачи него и пасивни пушачи ‒ непушачи. То су различити алдехиди и кетони који доводе до иритације респираторног система. Они могу изазвати астматичне нападе и код особа које нису пушачи.

"Организам није у стању да изврши поправке ДНК, не може да се опорави и долази до развоја карцинома", појашњава Јелена. Честа је појава карцинома плућа, ларингса, језика.

Плућа, као прва баријера до које долази дим, врло су осјетљива на споменуте супстанце, па брзо долази и до оштећења. Код пушача се много чешће развијају бронхијална астма и различите упале. Девет од десет особа које су умрле од карцинома плућа били су пушачи, доказује статистика.

Поред тога, пушење утиче и на кардиоваскуларни систем и пушача и особа које се налазе у њиховом окружењу.
„Дувански дим доводи до промјена на самим крвним судовима, они постају тањи, тромбоцити се много лакше лијепе и зато долази до много бржег и лакшег стварања плакова ‒ тромбова. Због тога су органи слабије исхрањени, особа се осјећа заморено, не може лијепо да спава", истиче Јелена. 

Створени плакови код пушача много чешће изазивају инфаркт миокарда или мождани удар. Важно је рећи да не постоји орган који није погођен. Они најизложенији (поред плућа, срца, крвних судова) јесу кожа, мозак, бубрези, желудац.

„На нивоу бубрега долази до промјена на крвним судовима, слабије прокрвљености, самим тим успорена је филтрација", каже Марко Крстић. Како објашњава, у желуцу постоје различити заштитни фактори који га штите од агресивног дјеловања хлороводоничне киселине. Код пушача се ти заштитни простагландини много мање синтетишу па они чешће оболијевају од чира на желуцу и дванаестопалачном цријеву.

Дуван и кожа

О штетности дуванског дима за кожу говори и податак да је Америчка асоцијација за заштиту животне средине подијелила све супстанце које дјелују на кожу на шест категорија и једну засебну групу коју чине суспендоване честице дуванског дима и угљен-диоксида. Тако ситне честице не могу продирати у дубље слојеве коже и лако се накупљају у фоликулу длаке. Најчешће су обавијене карактеристичним полицикличним угљоводоницима који се накупљају у ћелијама коже.
„Тада слаби функција колагена, еластина. Долази до промјена које се манифестују промјенама боје коже, смањује се њена еластична функција и подложнија је инфекцијама", истиче Крстић.

Никотин
Чист никотин је уљаста, безбојна течност, без мириса и љутог укуса. Први пут је изолован 1828. године, а назив је добио још у 16. вијеку по француском истраживачу Никоту. У Африци, Нигерији и Камеруну сок од надземног дијела дувана и махорке користи се као састојак отрова за стријеле, док цвјетови неких врста дувана садрже етарско уље веома цијењено у индустрији парфема.

Истраживања потврђују да ће, уколико се цигарете свакодневно користе, кожа изгледати и до 14 година старије. Сматра се да је штетни ефекат дуванског дима исти или чак и већи него онај које има сунчево зрачење.
„Код дуванског дима не бирамо да ли ћемо бити изложени, а код сунчевог зрачења сами одлучујемо да ли ћемо се излагати", закључује Марко. 

За и против електронских цигарета

„Свакако је заблуда да су електронске цигарете боље од конвенционалних. Оне још увијек нису довољно испитане, чак су и забрањене у неким земљама ‒ Канади, Аустралији, Сингапуру, Бразилу, баш због недовољно података о њиховој безбједности", објашњава Јелена.

Потврђено је да ти уређаји нису ефикасни као начин одвикавања од пушења, а поред тога могу бити веома опасни, нарочито за дјецу чији родитељи користе те препарате. Примјери показују да деца пронађу бочице са никотином и због његовог пријатног, слатког укуса, тај садржај попију, што је доводило до леталних исхода.

„Интересантан је податак да када пушите конвенционалну цигарету ви знате да сте почели и завршили са пушењем, а код електронске цигарете та течност се може 'вући' унедоглед, и из тог разлога, пушач не зна када је завршио", закључује саговорница.

Чист дуван или цигарете

Пушачи често имају дилему: да ли је боље узимати чист дуван или фабрички произведене цигарете. Марко напомиње да су нијансе у питању јер штетни ефекти никотина су ту. Он истиче да се савремена дуванска индустрија развија тако да додаје разне адитиве како би никотин брже стигао до мозга, или производи цигарете са укусом ментола које помажу да се дим лакше удише, па самим тим пушач може да узме више цигарета у току дана.

Постоје људи који пуше и који су годинама здрави, живе дуго. Постоје и они који немају ниједан порок и разболе се, појединачни фактори увијек постоје.

"Треба гледати окружење као цјелину, свако има другачије факторе ризика, али доказано је у великим студијама да дувански дим штетно утиче на здравље људи. Статистика је овде неумољива", закључује Крстић.

Свјетски прваци

Чињеница је да отров чине доза и експозиција, дужина излагања супстанци. Најновији подаци потврђују да се у Србији годишње попуши више од 2.800 цигарета по глави становника, што је сврстава међу свјетске прваке. О несагледивим посљедицама на природу говори и невјероватан податак да се сваке године у свијету посијече близу 600 милиона стабала дрвећа које се користи као гориво за сушење дувана. Једно дрво уништено је у корист 300 цигарета.

Извор: РТС