Скупштина српског народа БиХ поставила темељ данашње Српске
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић истиче да је Уставом Српске Републике БиХ, касније Републике Српске, успостављена и потврђена Република Српска, у којој су сви грађани равноправни и слободни и која може ступити у заједнице са државним творевинама других конститутивних народа у БиХ.
- Као основни акт нове државе, донесен у почетној фази њеног конституисања, Устав је имао за циљ успостављање темеља уставног и правног система, а не акта којим се врше промјене у постојећем, већ конститутивном, заокруженом и изграђеном систему - рекао је Чубриловић Срни.
Према његовим ријечима, Устав као највиши конститутивни прави акт, утврдио је тип уређења и владавине, систем организације власти, те све друге полуге система.
Он подсјећа да је од стварања Републике Српске и њене уставности, Устав мијењан и допуњаван 17 пута и да су донесена 122 амандмана.
- Уставом је утврђено да се уређење Републике темељи на гарантовању и заштити људских слобода и права у складу са међународним стандардима, обезбјеђивању националне равноправности и заштите виталних националних интереса конститутивних народа... Затим на социјалној правди, владавини права, тржишној привреди, вишестраначком систему, парламентарној демократији и подјели власти, слободним изборима, локалној самоуправи и заштити права етничких група и других мањина - напомиње Чубриловић за Срну.
Он наглашава да је Република Српска првобитно била држава са пуним унутрашњим капацитетом, те од 1992. до 1995. године партнер у међународним мировним преговорима, иако није фактички била међународно призната.
- У Дејтону је Република Српска свој суверентитет унијела у државну заједницу БиХ. Постојећи Устав БиХ пружа довољно могућности да ова земља буде Функционална, демократска и модерна држава, те да као таква може да уђе у европске интеграције. Управо због тога Српска прихвата само ону БиХ која је потврђена изворним Дејтонским мировним споразумом и која уважава Српску, као један од два равноправна ентитета у БиХ - каже Чубриловић.
Професор Правног факултета Универзитета у Бањалуци Миле Дмичић истиче да су до краја 1995. године, односно до усвајања Дејтонског мировног споразума, у процесу стварања Републике Српске, донесени значајни конститутивни акти -државотворни документи, међу којима је одлука о оснивању Скупштине српског народа у БиХ.
Он је подсјетио да су ову одлуку 24. октобра 1991. године донијела 84 народна посланика која су изабрана на непосредним парламентарним изборима у јесен 1990. године.
Дмичић каже да је донесена одлука о остајању српског народа БиХ у заједничкој држави Југославији: "Ову одлуку је донијела Скупштина српског народа у БиХ 24. октобра 1991, а грађани су је потврдили на референдуму 9. и 10. новембра исте године".
Затим је, наводи Дмичић, донесена Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ.
- Скупштина српског народа у БиХ донијела је, 9. јануара 1992. године, Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ. Проглашењем Републике формално-правно настала је нова држава чији је фактички процес конституисања настављен. Декларацијом је утврђено да ће се територија разграничити мирним путем уз уважавање етничких, историјских, правних, културних, економских, географских, комуникационих и других критеријума, уз уважавање међународног права - налашава Дмичић.
Он подсјећа да је, након наведених докумената, донесен први Устав Српске Републике БиХ, касније Републике Српске.
- Сваки народ, па тако и српски, има природно и неотуђиво право на самоопредјељење, самоорганизовање и удруживање. Стварајући на тој основи самосталну и демократску државу, засновану на владавини права, Скупштина српског народа у БиХ, 28. Фебруара 1992. године, донијела је Устав Српске Републике БиХ --Устав Републике Српске - наглашава Дмичић.
Он је напоменуо да је на овај начин формалноправно настао државноправни субјект српског народа, јер су са проглашењем Републике већ постојала три елемента неопходна за њено постојање - територија, иако још неомеђена, становништво и организација државне власти.
- Уставом је успостављена Република Српска као држава српског народа и грађана који у њој живе, у којој су сви грађани равноправни и слободни. Устав, као највиши конститутивни правни акт државе, утврдио је све битне елементе државе облик државног уређења, облик владавине, систем организације власти, права и дужности грађана, локалну самоуправу.... - рекао је Дмичић.
Он каже да је истог дана када и Устав усвојен и Уставни закон за спровођење Устава Републике Српске.
- Доношење уставног закона је уобичајено приликом доношења устава, јер се њиме прописује начин спровођења устава и његовог стављања у функцију - закључује Дмичић.
Устав Републике Српске спада у ред средње дугих устава са 140 чланова, јер се кратким уставом сматра сваки испод 100 чланова, средње дугим од 100 и 200 чланова и дугим више од 200 чланова, што је у границама највећег броја устава у свијету.
Извор: СРНА