Зашто авиони лете тако високо?

Не постоји максимална висина за летење, али мотори теже раде како опада ниво кисеоника, а отежава се комуникација са земљом.

Рекордну висину постигао је пилот Александар Федотов у совјетском МИГ-25М 1997. године, који је достигао висину од 37.649 метара.

Висина на којој лети већина авиона је 10.000 метара, а у случају летења важи правило што више то боље.

Наиме, један од главних разлога због којих авиони лете тако високо је тај што је у вишим слојевима атмосфере ваздух разрјеђенији, због чега је лет лакши, бржи и економичнији.

Идеална висина креће се од 10.000 до 13.000 метара. Више од тога, кисеоника је премало да подстакне сагоријевање у моторима, а ниже је ваздушни отпор већи.

Теоретски, у енергетском смислу, најефикасније би било да авион непрекидно иде узлазно на више надморске висине, него да се одржава на, рецимо, 10.000 метара, пошто се тежина летјелице смањује због трошења горива и разређивања ваздуха.

Конкорд је летио на висини од 15 до 18 хиљада метара, гдје ниједна друга летјелица није.

На тако великим висинама авиони заобилазе и временске неприлике. Тропосфера, односно атмосферски слој најближи тлу, биљежи највише метеоролошких феномена, а авионима највише одговара стратосфера.

У вишим дјеловима атмосфере такође се избјегавају друге летјелице, попут хеликоптера и лаких авиона, птица и инсеката.

Поред свега тога, предност високог летења је у томе што на висини од 13.000 метара, у случају неког квара, пилот има много више времена да ријеши проблем. Можда звучи нелогично, али постоји могућност да авион слети безбједно, чак и ако оба мотора откажу.

Извор: Агенције