Научници на трагу таблете која замјењује вјежбање

Наде у развој такве таблете порасле су ове недјеље, након што су научници Салковог института у Сан Дијегу саопштили резултате вишемјесечног испитивања на мишевима.

Захваљујући таблети, мишеви су успјели 270 минута да трче на минијатурној покретној траци, прије него што су досегли свој физички лимит. Прије таблете могли су да трче 160 минута.

Осим што им се издржљивост појачала за 70 одсто, мишевима који су користили таблету у току осам недјеља пала је тјелесна тежина и смањио се ниво шећера у крви.

Научни тим који је предводио доктор Роналд Еванс установио је да таблета коју зову ГW1516 мијења активност скоро хиљаду гена. Истовремено убрзава сагорјевање масти и успорава претварање шећера у енергију.

У чланку у часопису "Cell Metabolism" описано је зашто атлетичари, бициклисти и остали спортисти могу да "ударе у зид", односно потпуно остану без енергије када се напрежу до крајњих граница.

"У спортовима издржљивости попут бициклизма, маратона, скијашког трачања, "ударац у зид" је драматична демонстрација изненадне и потпуне исцрпљености", написао је Вејвеј Фан, један од научника

Овај лијек подстиче тијело да брже сагорјева маст, али истовремено успорава сагорјевање шећера, што значи да ће се осјећај "ударања у зид" догодити много касније од нормалног. То одлагање спортисти генерално покушавају да постигну напорним тренингом.

"Ми смо показали да тај ефект може да се постигне и без механичког тренинга. Издржљивост може да се повећа до нивоа утрениране особе, без икаквог физичког напора", додао је Фан.

Али Тавасоли, професор биохемије на Универзитету у Саутхемптону који није био укључен у истраживање, изјавио је за Гардијан да би такав лијек потенцијално могао да се злоупотријеби, и то не само као вид допинга спортиста.

"Али чињеница је да постоје људи који из овог или оног разлога не могу да вјежбају, људи са стварним проблемима, и они би могли да имају користи од такве таблете", рекао је.

Научник, међутим, није увјерен да ће се таблета тако скоро појавити у комерцијалној употреби.

"Лично, нисам сигуран да ће се то уопште догодити. Велика је разлика између тога што можете да покажете да један организам краткорочно може да опонаша вјежбање и демонстрирања дугорочних дејстава тога", рекао је.

"Неко с дијабетесом би такву таблету могао да узима 40 или 50 година. Шта се дешава ако је користите толико дуго? Какве су нуспојаве? Каква су дозирања? То су велика питања на која за сада не постоји одговор", нагласио је.

Извор: Б92