X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
27/06/2017 |  08:48 | Извор: РТРС

Зашто сиромашни људи краће живе од богатих?

Све више података указује на врло узнемирујућу појаву: упркос огромном напретку медицине, технологије и образовања, разлика у животном вијеку између имућних и сиромашних Американаца оштро се повећава.
Новчаник (илустрација) -
Новчаник (илустрација)

Сиромашни људи заостају не само у приходима него и у дужини живота, основном мјерилу благостања. Почетком седамдесетих шездесетогодишњак из горње половине љествице примања могао је очекивати живот 1,2 године дужи од вршњака из доње половине, показују извјештаји Управе за социјално старање. Године 2001. његов очекивани животни вијек био је 5,8 година дужи од вијека његовог сиромашнијег вршњака.

Подаци нових истраживања узнемирују још више. Економисти Брукинговог института из Вашингтона утврдили су да је разлика у очекиваној дужини животног вијека између десет одсто најбогатијих и десет одсто најсиромашнијих мушкараца рођених у трећој деценији 20. вијека износила шест година.

За мушкарце рођене тридесет година касније разлика се више него удвостручила и износи четрнаест година. Код жена је та разлика порасла са 4,7 на 13 година.

"Разлика је сада огромна", каже Гари Бертлес, аутор студије.

Тешко је указати на један главни узрок, али истраживачи јавног здравља имају неке одговоре. Посљедњих деценија пушење је допринјело порасту ове разлике, тврди Ендру Фенелон, истраживач из Центра за контролу и спречавање зараза. Џесика Хо с Универзитета Дјук у сјеверној Калифорнији и он израчунали су да је пушење одговорно за петину до трећину разлике у очекиваном животном вијеку између мушкараца са факултетом и оних са средњом школом, а код жена за четвртину.

Утицај гојазности није тако поуздано утврђен. Разлика у степену гојазности између имућних и сиромашних заправо се смањила од 1990. до 2010, саопштила је Национална академија наука. До 2010. било је гојазно око 37 одсто одраслих с нижим примањима, у поређењу с 31 одсто у горњем дијелу љествице.

Ограничена доступност здравству одговорна је за смрт изненађујуће малог броја прерано умрлих у САД. У средишту разлике, каже Елизабет Х. Бредли, професорка јавног здравља на Универзитету Јејл, јесу економска и социјална неједнакост, "а то високотехнолошка медицина не може да излијечи".

Очекивани животни вијек за најсиромашнијих десет одсто мушкараца рођених двадесетих година прошлог вијека био је 72,9 година, а за исту групу рођену педесетих 73,6, утврдили су истраживачи Брукингса. За десет одсто најимућнијих очекивана дужина живота скочила је са 79,1 на 87,2 године.

Пораст ове разлике значи да се социјалне повластице више исплате имућнијима јер их дуже примају. Прошлог љета Национална академија наука закључила је да су због различите дужине живота амерички највећи социјални програми као што су социјално и здравствено осигурање све неправеднији према сиромашнима.

Рђаво здравље сиромашнијих Американаца спустило је САД на дно љествице очекиваног животног вијека у богатим земљама. Управа за социјално осигурање открила је, на примјер, да је очекивани животни вијек најбогатијих америчких шездесетогодишњака тик испод просјека Исланда и Јапана, земаља с најдуговјечнијим становништвом. Американци с доње четвртине љествице прихода пак живе нешто дуже од Пољака и Чеха из исте групе.

Многи истраживачи вјерују да је разлика у очекиваном животном вијеку почела да расте прије око четрдесет година, када и јаз између прихода. У Канади је пак између 1971. и 1996. број умрлих од срчаних болести међу мушкарцима у најсиромашнијим градским срединама оштро опао, показује једна студија из 2002. године.

У истом периоду у Канади се начелно смањила и разлика у очекиваној дужини живота између имућних и сиромашних. Студија о проценту пацијената који су побиједили рак открила је да сиромашни становници Торонта преживљавају чешће од њихових истоврсника из Детроита. Између група са средњим и високим приходима разлике нема.

"Велике друштвене групације не уживају добробити које продужују животни вијек", каже Кристофер Мари с Института за мјерење и процјену здравља у Сијетлу. "Немају сви исте користи од напретка."

Извор: Недељник.рс