На корак од читања људских мисли?
Научници су корак ближе читању људских мисли, након што је ново истраживање идентификовало неке од сложених можданих образаца који настају током формирања реченица.
Мождани обрасци које стварају одређене реченице могли су бити предвиђени са 87 одсто прецизности на основу "Абецеде" од 42 концепта који покривају величину, локацију, боје, дјеловања и друге елементе који сачињавају сложене мисли.
Како пише часопис "Сајенс алерт", различити дијелови мозга покривају различите врсте мисли, тако да се одређени неурони укључе када човјек помисли на сијалицу, а други када се размишља о томе шта би радили са њом или које је боје.
"Један од највећих напредака људског мозга јесте способност да комбинује индивидуалне концепте у сложене мисли. На примјер, не мислити само - `банана`, већ `Волим увече да једем банане са пријатељима`", појашњава научник Марсел Џаст.
Научници користе посебно прилагођени алгоритам како би анализирали "скенове", које је снимио "ФМРИ уређај", да би одредили какве врсте мисли активирају одређене мождане обрасце.
Од алгоритма се затим затражило да предвиди мисли за нови образац.
Ријеч је о поступку сличном ономе када се вјештачкој интелигенцији покаже стотину слика пса да би научила о карактеристикама животиње, а затим се од ње тражи да препозна пса на слици коју први пут види.
У овом случају, алгоритам је прво добио 239 реченица и седам волонтера, након чега је морао декодирати 204 мисли, са различитим верзијама програма које су сваки пут изостављале другу реченицу.
Једна од реченица била је: "Свједок је викнуо за вријеме суђења", у којој се налазе субјекат, радња и окружење.
Научници су показали да алгоритам може да предвиди како се сложене мисли попут ове слажу заједно у мозгу, као и да прикаже типове мисаоних структура на основу мождане активности.
Идентификовање основних састојака мисли док она настаје до сада није било могуће, а научници тврде како су ти састојци конзистентни без обзира на језик и културу особе.
Научници су већ имали технологију скенирања која је успјешно могла да препозна једноставне обрасце у мозгу, попут "да" или "не", али најновије истраживање додаје и потребну сложеност свему томе.
Сљедећи корак могао би бити декодирање општег типа теме о којој људи размишљају, попут геологије или фудбала, најављују научници.
Извор: СРНА