latinica  ћирилица
06/07/2017 |  20:15 ⇒ 21:44 | Аутор: РТРС

"Смиљоманија" Херцеговцима донијела проблеме (ВИДЕО)

Чувена херцеговачка "смиљоманија" умјесто да обрадује произвођаче, донијела им је проблеме.
Жетва смиља - Фото: РТРС
Жетва смиљаФото: РТРС

Додуше, не свима, али сигурно малим произвођачима који су се кредитно задужили да би започели производњу. Цијена смиља у односу на претходне године - мизерна. Некада се килограм продавао по цијени од девет КМ, сада једва за једну КМ. Берба се приводи крају, а многи не знају шта са родом.

Да ли је заиста ријеч о засићењу тржишта или нечијим интересима?

Тек што су Херцеговци развили производњу чувеног смиља појавила се прича о наводном засићењу тржишта и немогућности продаје етеричног уља од ове биљке. Претходних година Херцеговином је завладала права, како су је назвали, смиљоманија.

Обрадиве површине су мијењале своју намјену, а оне које никада нису обрађиване постале су такође мјесто засада ове мирисне биљке. Вртоглаве цифре које су се добијале за килограм смиља и килограм уља од ове биљке биле су мамац многима да крену у, тада, уносан посао.

Килограм смиља ранијих година достизао је цијену чак девет КМ. Како су године одмицале цијене су падале. Прошле године килограм се продавао за три КМ, за ову годину произвођачи су очекивали да ће за килограм добити бар двије КМ. Наде су биле узалудне, јер се килограм смиља у Требињу тренутно продаје по цијени од 90 фенинга до 1,3 КМ. Помиње се да ће та цијена бити још нижа. Цијена уља још није одређена.

- Литра уља сам прошле године продавао за 1.200 евра. То је била година када се смиље откупљивало за три марке. Сада се прича о цијени од 600 до 900 евра и то је драстичан пад. Ми смо на ивици- да ли да радити или не - прича Миодраг Асановић, власник дестилерије.

За разлику од произвођача, власници дестилерија су, ипак, у мањем проблему. Са уљем могу чекати повољнију тржишну цијену. Смиљари за то времена немају, јер берба не може чекати повољнији тренутак. Многи немају коме ни да продају смиље, јер је тржиште презасићено. Бар, такве приче пласирају јавности.

Они мудрији, прије него што су своје њиве засадили овом биљком осмислили су план. Слободан Спаић први род смиља тек је почео да бере. Задовољан је постигнутим, јер са откупом нема проблема. Договор је раније постигао са једним од власника дестилерије.

- Имам загарантован откуп, немам проблема са тим. Међутим, чим се нечега пуно засади онда се и спушта цијена, а кажу да сада у западној и источној Херцеговини има око 35 милиона садница смиља - каже Спаић.

Многи узгајивачи ће сачекати неке боље услове продаје.

Како год, смиљари у источној Херцеговини у мањем су проблему од колега у западном дијелу. Тамо се нису равнала брда због засада смиља, али су улози били велики. Сада, умјесто профита- главобоља. Разочарани, сламку спаса траже од надлежних институција.

- Да би могли да опстану мали произвођачи и мали прерађивачи основна ствар је да имамо тржиште. Међутим, за неке веће количине само тршиште није довољно, потребно је да држава стане иза нас. Прије свега, Провредна комора и наше министарство. Конкретно, у граду Требињу постоји Аграрни фонд и постоји добра воља - наводи Асановић.

Због новонасталих проблема формирано је и Удружење смиљара. О плановима још не желе да говоре док званично не почну да раде. По кулоарима круже приче да о хрватским тајкунима, произвођачима и прерађивачима смиља да су, наводно, вјештачки изазвали ову ситуацију и наметнули ниске цијене.

Шта се заиста десило са, донедавно, уносним бизнисом- садњом смиља и производњом уља од ове биљке.? Откуд одједном драстичан пад цијена? Да ли се заиста тржиште могло презаситити сировином за годину дана?

Указавши на проблеме произвођача ове мирисне биљке, ми смо свој новинарски задатак испунили. Сада су на потезу надлежне институције. Какав год био епилог, само да се мирис смиља и даље шири Херцеговином!