Раст извоза и увоза у другом кварталу
На презентацији спољнотрговинске размјене БиХ са свијетом у поменутом кварталу, Егрлић је навео да је увоз у БиХ у другом кварталу износио 8,7 милијарди КМ, што је више за 13,9 одсто него у истом периоду претходне године.
"Овакве промјене резултирале су покривеношћу увоза извозом од 61 одсто, што је идентично односу на други квартал 2016. године", истакао је Егрлић, те додао да је укупан обим спољнотрговинске размјене БиХ са свијетом повећан за 13,88 одсто, док спољотрговински дефицит износи око 3,4 милијарде КМ.
Према његовим ријечима, раст извоза БиХ у односу на исти период претходне године остварен је у свим земљама водећим партнерима у спољнотрговинској размјени, а највећи је забиљежен са Србијом, Хрватском, Холандијом, Црном Гором и Турском.
Када је ријеч о увозу, највећи проценат повећања забиљежен је код увоза из Хрватске, Словеније и Мађарске.
"Из наведених показатеља може се закључити да се БиХ све више окреће регионалним партнерима, а као примјер може послужити Србија, која се ове године налази на другом мјесту по обиму размјене, одмах иза Хрватске", истакао је Егрлић.
Он је навео да БиХ највећу покривеност увоза извозом остварује са Аустријом - 100,14 одсто, Њемачком 93,26 одсто, са којом се остварује највећа вриједност извоза од 779 милиона КМ.
Стручни сарадник Сектора за макроекономски систем при Спољнотрговинској комори БиХ Белма Хасић истакла је да је ЕУ најзначајнији партнер у спољнотрговинској размјени, са којом има 71,7 одсто извоза и 67,7 одсто увоза.
"На тржиште ЕУ извезено је робе у вриједности од 3,8 милијарди КМ, док је увезено 5,9 милијарди КМ робе, а најзначајнији партнер по обиму размјене из Уније је Хрватска", рекла је Хасићева.
Она је додала да је у другом кварталу ове, у поређењу са истим периодом претходне године, дошло до повећања укупног извоза производа у Хрватску за 26,22 одсто, док је увоз повећан за 14,20 одсто.
Хасићева је навела да су производи животињског поријекла - месо, риба, млијеко, остварили раст извоза више од 200 одсто, док је извоз воћа и поврћа смањен за више од 18 одсто, а шећера и његових производа за 60 одсто.
Када је ријеч о увозу из Хрватске, показатељ покривености увоза извозом и даље је лош, око 47 одсто, а доминирају увозни производи електроенергетског и агроиндустријског сектора.
Хасићева је рекла да су земље Цефте на другом мјесту у размјени са БиХ и да учествују са 16,3 одсто извоза и 15,2 одсто увоза.
На тржиште Цефте за првих шест мјесеци БиХ је извезла 873,75 милиона КМ робе, што је повећање за 30,53 одсто у односу на исти период претходне године, док је увезено 1,32 милијарде КМ робе, што је за 11,62 одсто више у односу на исти период лани.
"Најзначајнији спољнотрговински партнер из Цефта региона по обиму размјене је Србија, са којом биљежимо и значајнији дефицит размјене из овог региона. На тржиште Србије у првом кварталу извезли смо робе у вриједности од око 523 милиона КМ, што је за 42,83 одсто више у односу на прошлу годину, док смо увезли робе у вриједности око 1,18 милијарди КМ и тиме повећали увоз за 9,73 одсто", прецизирала је Хасићева.
Према њеним ријечима, оваква спољнотрговинска размјене са Србијом резултирала је повећањем покривености увоза извозом за више од 10 одсто.
Хасићева је нагласила да је неопходна подршка агроиндустријском сектору БиХ са циљем смањења увоза из Србије, те подршка дрвном и хемијском сектору, који су биљежили пад извоза на тржиште Србије, а чији потенцијал је неупитан, те се може проширити.
На учешће Ефте и осталих земаља спада 17,1 одсто увоза и 12 одсто извоза, а најзначајнији партнер Ефте је Швајцарска, са којом се готово и обавља сва спољнотрговинска размјена са БиХ.
У такозваним "осталим тржиштима" или "трећим земљама", рекла је Хасићева, најзначајнији спољнотрговински партнер БиХ је Турска, затим Русија.
Када је ријеч о извозу млијека и млијечних производа, Хасићева је навела да је он повећан у земље ЕУ за око 5,79 милиона КМ, док је извоз рибе повећан за 3,91 милион КМ, вина за 160.000 КМ.
Говорећи о електроенергетском сектору БиХ, она је рекла да је он остварио знатан раст извоза и увоза у односу на прошлу годину.
"У односу на исти период претходне године, индекс повећања извоза електричне енергије је око 63 одсто, док је код увоза 130 одсто", навела је Хасићева, те додала да хемијска индустрија наставља тренд повећања извоза, дрвопрерађивачка индустрија традиционално биљежи суфицит, док су сектор метала и електросектор највећи извозни сектори БиХ.
Извор: СРНА