X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
03/08/2017 |  10:14 ⇒ 10:15 | Извор: РТРС

Да ли вам повремено гладовање може помоћи да смршате?

Почетком прошлог вијека, гладовање је имало важну улогу у медицини. Љекари су га препоручивали за лијечење разних болести, од дијабетеса до епилепсије.
Храна (Фото: Thinkstock) -
Храна (Фото: Thinkstock)

Захваљујући популарности неких режима исхране, гладовање је поново у тренду. Свака од тих дијета препоручује различите врсте гладовања - од тога да се од хране суздржавате и по 24 сата до драстичног смањења калоријског уноса на два дана недјељно. Разлог? Заговорници повременог гладовања кажу да ће вам оно помоћи да се ослободите масних наслага, брже изградите мишиће, смањите ризик од карцинома и срчаних болести и чак живите дуже. Али, да ли ове дијете заиста дају боље резултате од стандардних планова за мршављење?

Ево шта је досад наука открила о повременом гладовању.

Пост сваког другог дана

Овај режим се заснива на томе да 24 сата ништа не једете, а онда наредних 24 сата једете "нормално".

Нема доказа да пост сваког другог дана даје боље ефекте од других дијета за мршављење. О овом режиму урађене су само три студије мањег обима, а ниједна од њих није укључивала и контролну групу ради поређења резултата.

Иако је једна студија показала просечан губитак килограма од 2,5 одсто за 22 дана, учесници су рекли да су током целог испитивања у данима поста били веома гладни.

Модификовано гладовање

Овај режим се заснива на томе да задовољавате само четвртину дневних енергетских потреба (само 500 кцал) два дана недјељно (нипошто један за другим), а једете нормално осталим данима.

Постоје три студије о модификованом гладовању које су обухватиле испитанике са вишком килограма и гојазне, као и контролну групу у којој је дневни унос био ограничен на 1.200 до 1.500 кцал дневно. У само једној од ових студија је установљено да је група која је гладовала смршала за 4,1 одсто више од контролне групе.

Ниво шећера у крви се није значајно разликовао код групе на посту и контролне групе у свим овим студијама, али је ниво инсулина био мањи код групе која је гладовала и то у два истраживања.

Временски ограничен унос хране

Овај образац дијете продужава ноћно гладовање са 12 на 20 часова тако да имате мање времена да једете и имате мањи број оброка у току дана.

Урађене су двије мање студије о временски ограниченом уносу хране код људи. У једној од њих, 29 мушкараца са нормалним индексом тјелесне масе су двије недјеље гладовали свакодневно по 11 или више сати, а затим двије недјеље слиједили редован распоред оброка. Током периода гладовања су изгубили 1,3 одсто више килограма него у контролном периоду. У оба случаја уносили су исти број калорија.

Друга студија се бавила утицајем само једног оброка дневно и то поподне, током осам недеља код 15 одраслих особа са здравим индексом тјелесне масе и установила да су изгубили 2,1кг масноће, док приликом уноса истог броја калорија распоређеног у три оброка дневно нису смршали ни грам. Као што је и било за очекивати, кад су јели један оброк дневно, учесници су били много гладнији ујутро.

Без очигледних предности

Из свега наведеног се може закључити да дијете које подразумијевају повремено гладовање нису ништа боље од смањења уноса калорија на дневном нивоу када је у питању мршављење или здравље. Преглед свих истраживачких студија које су поредиле повремени пост са дневним смањењем калорија је открио да су у групама на повременом гладовању људи изгубили три до осам одсто тјелесне тежине током периода од три до 24 недјеље, док је дневно смањење уноса калорија довело до мршављења за четири до 14 одсто током шест до 24 недјеља.

Губитак масти и ниво инсулина и шећера у крви такође нису били ништа бољи код група на повременом гладовању него код група са дневним смањењем уноса калорија.

У студијама на здравим одраслим особама нису примијећени никакви штетни ефекти повременог поста. Међутим, ове студије су рађене на малим групама испитаника и то краткорочно. Истраживања се такође нису бавила утицајем повременог гладовања на навике у вејжбању, квалитет сна и квалитет исхране.

Свакако је немогуће да задовољите све своје потребе за хранљивим материјама у само једном оброку дневно, што овај режим исхране чини не само тешко одрживим, него чак и ризичним.

Ако имате неки здравствени проблем, узимате лијекове, имате дијабетес или проблеме са контролом шећера у крви, имате мање килограма него што би требало или имате историју поремећаја у исхрани, посавјетујете са својим љекаром прије него што кренете на дијету која подразумијева гладовање. Ако сте трудни или дојите, повремено гладовање није за вас.

Ограничавано вријеме за јело можда може да вам помогне да смањите калоријски унос и изгубите сувишне килограме. Све зависи од тога која врста рутине на вас најбоље дјелује. Неки људи често осјећају глад или се боре са падом нивоа шећера у крви током дана, због чега су мањи, чести оброци боља опција за њих.

Најчешћи проблем код ових режима је тај што су људи склони преједању оним данима када не посте. Зато изненађује чињеница да наведена истраживања нису показала да до овога долази.

Да ли ова врста дијете дјелује на вас или не, вјероватно зависи од ваше личности, начина живота и одабира намирница.

Извор: Б92, Агенције