Плес смањује ризик од деменције за 76 одсто
Наиме, плес је много више од забавне активности и требало би га упражњавати без обзира на године. Студија је показала да старије особе могу преокренути знакове старења у мозгу вјежбом, с плесом као најучинковитијим алатом из тог спектра.
Сви знамо да су сагоријевање калорија те јачање костију и зглобова неке од благодати плесања, али то није све, говори студија објављена у часопису "Frontiers in Human Neuroscienc. На њој су вриједно радили стручњаци за неуродегенеративне болести у њемачком Магдебургу.
СТУДИЈА:
Величина студије била је скромна, али студије мозга обично и јесу такве, јер су МР скенирања скупа. Укупно је било 26 учесника, од тога је 14 њих било у групи "плеса" с просјечном доби од 67 година. Фитнес група састојала се од 12 особа, с просјечном старошћу од 69 година. Више од 18 мјесеци плесна група је добијала седмични курс учења плесних рутина.
Фитнес група је у том истом временском периоду пролазила кроз тренинг издржљивости и флексибилности. Обје групе показале су повећану реакцију у предјелу хипокампусу, што је важно јер се то подручје мозга односи на болести попут Алцхајмерове, а такође има улогу у памћењу и равнотежи.
Најбитније, само је плесна група показала значајан пораст у побољшању равнотеже, што може бити резултат њиховог константног учења нове рутине сваке седмице.
- Покушали смо пружити нашим учесницима у плесној групи непрекидне плесне рутине различитих жанрова плеса, рекла је у саопштењу др Катрин Рехфелд, која је водила ово истраживање.
Како истиче, кораци, покрети руку, формације, брзине и ритмови мијењали су се сваке друге седмице како би их одржали у сталном процесу учења. Најзахтјевнији аспект за њих био је подсјетити се на рутине под притиском времена и без икакве помоћи инструктора.
ДАЉЕ ИСТРАЖИВАЊЕ:
Тим сада жели искористити ово истраживање због испитивања нових фитнес програма како би се спријечио пад активности мозга повезаног с годиштем рођења. Зову га "Jymmin" (eng. jamming + gymnastics). У питању је сензорски систем који генерише звукове темељене на физичкој активности.
У свом раду истичу да је потребно у будућности спровести веће студије како би се додатно истражио учинак на мозак до којег су овдје дошли. Рани знакови ипак сугеришу да плесни улазак у старост може помоћи у смањењу ризика од болести попут Алцхајмерове.
- Вјерујем да би сви жељели живјети независан и здрав живот што је дуже могуће, рекла је др Рехфелд те сматра да је плес снажан алат за постављање нових изазова за тијело и ум, посебно у старијој доби.
КОРИЈЕНИ У ПРОШЛОСТИ:
Да ова мала студија није изолован случај, потврђује и једна ранија и опсежнија која се спроводила чак 21 годину. Објављена је била у "New England Journal of Medicine" и утврдила је да од свих тјелесних активности једино плес помаже стварању нових нервних путева и смањује ризик од деменције за 76 одсто, преносе Независне.