latinica  ћирилица
28/08/2010 |  08:55 | Аутор: РТРС

ДАНАС ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

Српска православна црква и вјерници прославиће данас Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника познат као Велика Госпојина.
Овај празник је успомена на крај овоземаљског живота Богородице и дан када се вазнијела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља. Пресвета Богородица је, након завршетка овоземаљског живота њеног сина Исуса Христа, његовог васкрсења и вазнесења на небо, наставила његову мисију, а својим молитвама и савјетима помагала је апостолима, често посјећујући мјеста значајна у Христовом животу - Голготу, Витлејем и Јелеонску гору. На дан краја њеног овоземаљског живота, сишао је са неба Христос и позвао је к себи. Трећег дана послије сахране, апостол Тома отворио је њен гроб али у њему није било тијела, што значи да се успела на небо. Живот и смрт Богомајке везан је за смисао хришћанске вјере и молитве, па је сцена Успења, која се слика на западним зидинама манастира, обавезан мотив у православном фрескосликарству. У српском манастиру Жича, задужбини Немањића, осликана је једна од најљепших представа Успења, са Христом који у наручју држи душу Богомајке, загледан у њено тијело на одру. Према канону СПЦ, овај празник спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа. Међу православним Србима тај дан се празнује као крсно име, слава и завјетни дан појединих насеља, а понегдје се одржавају и литије. На Велику Госпојину завршава се и пост који је трајао четрнаест дана, током кога су се православни вјерници уздржавали од мрсне хране, алкохола и цигарета, али и рђавих мисли и дјела. Вријеме између Велике и Мале Госпојине, која је 21. септембра, назива се међудневница и вјерује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и љековитих трава, а одлази се и на изворе који, према народном вјеровању, имају љековито дејство. На Велику Госпојину у Чајничу се прославља и чудотворна икона Мајке Божије, звана Чајничка Красница, коју је сликао у Јерусалиму Свети апостол Лука. Ову икону у Србију је донио Свети краљ Милутин и годинама је чувана на двору као заштитница Немањића. Боравила је и у манастиру Бања код Прибоја на Лиму, да би у 16. вијеку била пренесена у Чајниче, чинећи чуда и данас као и некада.