X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
М:ТЕЛ
17/09/2017 |  16:14 ⇒ 20:25 | Извор: РТРС

Зашто волимо лијекове? (ВИДЕО)

Потрошња лијекова у БиХ расте из године у годину, посебно за кардиоваскуларне болести и за смирење. За ове посљедње, прошле године, потрошили смо 9,4 милиона КМ, што је 1,4 милиона КМ више него прије четири године. Проблем је што до лијекова на рецепт многи покушавају да дођу без консултовања љекара.
Лијекови - Фото: РТРС
ЛијековиФото: РТРС

Узимамо их и кад треба, и кад не треба, посуђујемо их од комшија и пријатеља, и узимамо као да су бомбоне. Статистика каже да просјечно домаћинство у кућној апотеци има бар три лијека.

Иако је највише новца, протеклих година, трошено на лијекове за болести срца, не заостају ни они за смирење.

Грађани најчешће посежу за Апаурином и Лексаурином, али, како истичу, искључиво уз препоруку љекара, никако својевољно. А, својевољно не би ни могло, јер су строга правила за издавање ових лијекова. Међутим, увијек има оних који покушавају да их се домогну без љекарског рецепта.

- Наравно да има и оних који покушавају да дођу до тих лијекова без рецепта, на примјер млади у неким стресним ситуацијама, попут оне пред испит. Међутим, ту су правила јако строга и јасно дефинисана - каже Наташа Станојевић, комерцијални менаџер "Моје апотеке".

Oко 1,5 одсто укупног промета лијекова отпада на промет лијекова за смирење, односно анксиолитика.

- Конкретно 2015. и 2016. године имамо повећање укупног промета за четири одсто, а повећање анксиолитика, и финансијски и по броју паковања, износи негдје од три до пет одсто - наводи Ана Цвијановић, стручни сарадник у Агенцији за лијекове и медицинска средства БиХ.

Прије три године, на ову врсту лијекова потрошили смо нешто више од осам милиона КМ, док је та цифра, прошле године, повећана на 9,4 милиона.

- Када је ријеч о лијековима који дјелују на нервни систем, у просјеку се мјесечно, односно за седам мјесеци, прописивало око 54.800 рецепата. У односу на исти период прошле године, такође, уочен је пораст прописивања ових лијекова и то за неких 3,7 одсто - наводи Дарија Филиповић Остојић, портпаролка ФЗО.

У првих седам мјесеци ове године, повећан је и број прописаних лијекова за кардиоваскуларни систем. У Фонду кажу да је тиме и њихов трошак повећан за пола милиона КМ, у односу на прошлу годину.