X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
28/09/2017 |  12:05 ⇒ 12:08 | Извор: РТРС

Кардиоваскуларне болести најчешћи узрочници смрти

Кардиоваскуларне болести су на првом мјесту када је ријеч о узроцима смрти у Републици Српској, истичу у републичком Институту за јавно здравство.
Срце (Фото: Thinkstock) -
Срце (Фото: Thinkstock)

Специјалиста социјалне медицине у том институту Драгана Грујић Вујмиловић рекла је Срни да су кардиоваскуларне болести сада у свијету одговорне за 17,3 милиона смрти годишње, посебно смрти од срчаног и можданог удара.

Она је додала да се процјењује да ће до 2030. године тај број износити 23 милиона.

"Главни фактори ризика, који су одговорни за 80 одсто смрти од болести срца и можданог удара, су дуван, физичка неактивност, смањен унос воћа и поврћа, прекомјерна тјелесна маса и гојазност, висок крвни притисак и повишене вриједности холестерола", рекла је Вујмиловићева.

Она је подсјетила да се од 2000. године, 29. септембра обиљежава Свјетски дан срца с циљем информисања људи широм свијета о значају и учесталости кардиоваскуларних болести, истичући значај акција које појединци могу предузети с циљем превенције и контроле кардиоваскуларних болести.

Ове године Свјетски дан срца обиљежава се под слоганом "Оснажите своје срце", а тим поводом упућен је позив грађанима да предузму акције /једноставне дневне промјене као што су прекид пушења, повећање физичке активности, конзумирање хране са мање масти и соли/ којима ће оснажити срце и тиме направити дуготрајан повољан утицај на здравље.

"Нећете нужно развити кардиоваскуларно обољење уколико имате неки од фактора ризика, али што имате већи број фактора ризика, већа вјероватноћа је да хоћете, осим уколико не предузмете акције ради промјене ваших фактора ризика", навела је Вујмиловићева.

Она је истакла да би се контролом главних фактора ризика /дуван, неправилна исхрана и физичка неактивност/, могло избјећи 80 одсто прераних случајева смрти од болести система крвотока.

Љекари савјетују промјене у исхрани да би се смањио ризик од настанка кардиоваскуларних болести.

Потребно је ограничити употребу унапријед упаковане хране која обично садржи велике количине шећера, масти и соли, смањити унос заслађених напитака, замијенити слаткише свјежим воћем као здравственом алтернативом, јести пет порција воћа и поврћа дневно, ограничити унос алкохола и код куће припремати здраве оброке за школу и посао.

Физичка неактивност може значајно допринијети настанку болести срца јер може довести до добијања на тежини, допринијети настанку дијабетес мелитуса и повишеног крвног притиска, па је зато потребно дневно најмање 30 минута умјерене активности, пет пута седмично.

За срце су нарочито добре шетња, трчање, пливање и вожња бицикла, а престанак пушења је појединачна најбоља мјера која се може предузети да се унаприједи здравље срца.

"Мале промјене могу направити снажну разлику. Снага да имате здраво срце је у вашим рукама", поручила је Вујмиловићева.

Поводом Свјетског дана срца, који се обиљежава сутра у Парку "Петар Кочић", од 12.00 до 14.00 часова, биће организовано бесплатно мјерење крвног притиска, холестерола и процјена кардиоваскуларног ризика.

На основу процјене кардиоваскуларног ризика, грађани ће добити савјете и препоруке за здравије срце.

Обиљежавање Свјетског дана срца у Бањалуци организују Фондација "Здравље и срце" у сарадњи са Медицинским факултетом Бањалука, Домом здравља и Градом Бањалука.

Извор: Срна