X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
С љубављу храбрим срцима банер
30/09/2017 |  16:05 | Извор: РТРС

Ново откриће може да промјени све што знамо о еволуцији човека

Проучавање ДНК афричких фосила предака савременог човјека показало је да је наша врста много старија него што се раније мислило.
Ново откриће може да промијени све што знамо о еволуцији човјека - Фото: Getty Images
Ново откриће може да промијени све што знамо о еволуцији човјекаФото: Getty Images

Студија закључује да се Хомо сапиенс појавио прије најмање 260.000 или 350.000 година, а доказ за то добили су још у јуну када је у Мароку пронађен фосил стар 300.000 година.

Пре тога, најстарији је био фосил из Етиопије који је имао нешто мање од 200.000 година.

Овог пута научници су проучавали ДНК фосила из Јужноафричке Републике, који су припадали тројици ловаца-сакупљача из каменог доба. Истраживачи су га потом упоредили са генетичким материјалом других древних људи, као и разним савременим људима.

Матијас Јакобсон са шведског Универзитета у Упсали је са својим тимом процијенио да се прво раздвајање Хомо сапиенса, од осталих врста човјека догодило прије између 260.000 и 350.000 година и своје откриће објавили у часопису Science.

Нису сви убјеђени у ту верзију. Тод Дисотел, професор антропологије Универзитета у Њујорку који није учествовао у новој студији, сматра да су научници на основу неких ранијих претпоставки помислили да се настанак Хомо сапиенса догодио раније него што се мислило. Он остаје при томе да се прво раздвајање те врсте од осталих сродника догодило прије око 200.000 година.

Извор: Б92, nypost.com