Како се ослободити хеликобактера?
Бројна истраживања доказала су повезаност ХП инфекције са гастритисом, чиром на дванаестопалачном цријеву (ДУ), чиром на желуцу (УВ), карциномом желуца и, доста ријетко, нискомалигним МАЛТ-лимфомом.
Инфекција је веома честа у земљама ниског хигијенског стандарда, нарочито код дјеце до десете године живота, док се у развијеним земљама јавља код старијих особа. За сада је немогуће искоријенити је, јер је широко распрострањена у читавом свијету.
Да ли ће доћи до инфекције зависи од способности бактерије да се размножава, шири и савлада одбрамбене снаге организма, односно од отпорности желудачне слузнице домаћина на инфекцију.
Започиње уласком бактерије у систем органа за варење путем хране, прљавих руку или даха заражене особе. Тегобе које ова инфекција може да изазове обухватају мучнину, гађење, повраћање, надимање стомака, киселину и горушицу, подригивање, као и блаже или јаче болове у предјелу желуца или испод ребарних лукова.
ХП инфекција четири до десет пута повећава ризик од настанка чира, најчешће на дванаестопалачном цријеву (ДУ), а рјеђе и на желуцу (УВ). Ипак, лијечењем ове инфекције лијечи се и сам чир, те је и могућност његовог поновног појављивања мања.
Методе којима се врши дијагностика ХП инфекције могу бити неинвазивне и инвазивне. Неинвазивне методе подразумијевају анализу антитјела из крви или антигена из столице, те уреа издисајни тест, док у инвазивне спада гастроскопија (сонда) са узимањем узорка на ХП инфекцију.
Терапија подразумијева комбинацију антибиотика и лијекова за смањење лучења киселине (ИПП) и пробиотика. Стручњаци препоручују и редовне и уравнотежене оброке у размаку од три до четири сата, храну умјерене температуре, уз напомену да је потребно јести полако и добро жвакати храну.
Извор: Недељник.рс