Десет здравих навика са различитих страна свијета
Бразилци се фокусирају на непрерађене, традиционалне намирнице и једу у друштву.
Према наводима сајта "The Atlantic", Бразил је недавно објавио нове смјернице у исхрани које истичу значај избјегавања прерађевина и редовну конзумацију традиционалних намирница као што су пасуљ, кукуруз и пиринач.
У Бразилу се најчешће једу воће - манго и папаја, поврће попут шаргарепе и целера, јунеће и свињско месо или риба обично служи уз пиринач или пасуљ.
Сајт "The Atlantic" такође извјештава да влада у Бразилу подстиче своје грађане да користе мање уља и умака, као и да једу спорије и у друштву. Откривено је да се људи у друштву много брже засите.
Французи једу квалитетну храну и истичу важност контролисања порција.
Хљеб, сир и вино – ово су само неки од типичних намирница карактеристичних за француску кухињу. Како каже сајт "Mind Body Green", за Французе ни једна намирница није “забрањена“. Пошто ни једну намирницу не везују за осјећај кривице, Французи у потпуности уживају у храну и једу са задовољством.
Магазин "Psychology Today" каже да Французи једу мање оброке због тога што користе високо квалитетне намирнице. Поред хљеба, сира и вина, они често једу и рибу, пилетину и чорбе од поврћа.
Јужноафриканци једу мање меса, а исхрана им се базира на мање масним и намирницама богатим влакнима.
Исхрана се у Јужној Африци базира на немасним и намирницама богатим влакнима.
Професор исхране са Медицинског факултета Универзитета у Питсбургу спровео је експеримент тако што је Американцима увео начин исхране Јужноафриканаца и обрнуто, извјештава сајт НПР. Резултати су показали да је начин исхране Јужноафриканаца бољи јер једу мање прерађене хране, мање меса, мање масну а више храну богату влакнима.
Типичан јужноафрички оброк укључује, између осталог, кукурузне уштипке, крокете од лососа, манго, пасуљ и црни чај, каже сајт НПР.
Кинези једу доста поврћа и не броје калорије.
Исхрана се у Кини базира на риби, свјежем поврћу и супама. Зелени чај и пиринач су још неке од основних намирница кинеске и азијске кухиње.
Поред самих намирница, употреба штапића за јело и сервирање хране на мањим тањирима помаже Кинезима да једу спорије и контролишу колико су хране појели. Они, међутим, не троше вријеме на бројање калорија. Часопис "The Independent" открива да у кинеском језику не постоји ријеч за калорије.
Грци једу доста рибе и здравих масти.
Грчка исхрана спада у једну од медитеранских дијета, режима исхране који се базира на намирницама биљног поријекла и сматра се добрим за здравље срца.
Овај начин исхране укључује здраве масти из рибе и маслиновог уља, као и поврће, хљеб или тесто од цијелог зрна житарица и свјеже воће.
Индијци тврде да зачини побољшавају укус поврћа.
Индијска кухиња укључује бројне зачине, који додају храни боју и укус умјесто калорија и масноћа. Кумин, шафран, ђумбир и куркума неки су од најчешће коришћених зачина према сајту "The Kitchn". Кумин и ђумбир повезују се са студијама које тврде да ови зачини помажу у борби против Алцхајмерове болести, каже Си-Ен-Ен.
Магазин "USA Today" каже да просјечан оброк у Индији садржи скроб, из намирница као што су басмати пиринач или лепиња, месо или рибу, поврће и туршију. Си-Ен-Ен каже да су намирнице богате влакнима, јогурт и сочиво, праве звијезде индијске кухиње.
Италијани не једу само тјестенину, и увијек користе високо квалитетне намирнице.
Тјестенина је важан састојак италијанске кухиње, али не и једини.
Италијани обично мању порцију тјестенине комбинују са рибом, месом или поврћем, које има веома важну улогу. Порције у овој медитеранској земљи су доста мање од порција у Америци, што је један од разлога зашто су Италијани здравији народ, каже магазин "The Independent".
Још једна веома важна ставка у италијанској кухињи јесу високо кавлитетне намирнице домаћег поријекла и обедовање у друштву. Сајт "WebMD" каже да обедовање са породицом или пријатељима, како то Италијани чине, доводи до тога да људи једу више поврћа, а мање пржене хране.
Јапанци једу мање оброке, а понекад једу супу за доручак.
Контролисање порције је за Јапанце најважнија ствар. Мање порције рибе, поврћа, воћа, тофуа и пиринча су кључна ставка њихове исхране, каже сајт "WebMD".
Овај сајт такође каже и да Јапанци имају дужи животни вијек од Американаца, као и најмању стопу гојазности на цијелом свијету. Поврће као што је цвекла, младице бамбуса, нори и црни лука, између осталог, чине важне састојке јапанске кухиње. Сајт "WebMD" додаје и да је у Јапану уобичајено да се супа једе за доручак.
Шпанци уживају у здравим грицкалицама и ријеђе једу пржену храну.
Према ријечима организације "The British Heart Foundation", језграсто воће представља веома популарну ужину у неким дијеловима Шпаније. Ова организација тврди да редовно конзумирање језграстог воћа позитивно утиче на здравље срца и доводи до смањења количине засићених масноћа, соли и додатог шећера у исхрани.
Медитеранска исхрана је, такође, популарна у Шпанији, гдје ћете видјети људе да једу пасуљ, рибу и поврће спремљено са маслиновим уљем. Шпанци ријетко прже храну, и умјесто тога је спремају у облику чорбе, пеку или динстају, каже магазин Форбс.
Швеђани не једу много поврћа, али зато једу доста млијечних производа.
Швеђани не користе много воћа и поврћа у својој исхрани, али користе неке друге здравије намирнице. И овај начин исхране је добар, јер је стопа гојазности у Шведској 11%, а животни вијек им је дуг, 81 година, каже магазин Форбс. Нордијска дијета је мало другачија јер је умјесто воћем и поврћем богата калцијумом и влакнима који се уносе кроз млијечне производе, црни хљеб, бобичасто воће и рибу.
Извор: Данас.рс