Постоји разлог зашто спавамо све мање како старимо
Сматра се да разлике у времену када неки људи иду кревет и када се други буде могу представљати узорке који су се утврдили још у вријеме док су наши преци спавали у жбуњу, изложени предаторима и супарничким групама људи од тренутка када зађе Сунце.
Посљедња студија, објављена у часопису Proceedings of the Royals Society B, упућује на то да ова варијација у узорку спавања осигурава да увек постоји бар једна будна особа у време док су остали најрањивији (јер нпр. спавају).
Ово је познато као "хипотеза стражара", а темељи се на томе како друге друштвене животиње увијек имају некога на стражи док остатак групе спава.
Док се већина експеримената о људским узорцима спавања спроводи у добро контролисаним условима лабораторија, научници са Универзитета у Торонту узели су своју опрему на терен и пратили обрасце спавања народа Хаџа у Танзанији, који још увијек живе животом ловаца и сакупљача. Тим је пратио обрасце спавања код 33 припадника племена током 20 дана и ноћи.
Открили су да су током периода од 200 сати сви припадници племена спавали истовремено тек 18 минута, што звучи заиста невјероватно. Медијан је износио осам људи који су били "на стражи" у свако доба, што чини 40 одсто свих људи унутар групе.
Тим је пронашао и фасцинантну разлику између образаца младих Хаџа и старијих Хаџа људи. Показало се да су млађи људи чешће "ноћне сове", док су деде и баке често јутарње птице.
"Научници су установили да је један од разлога зашто деде и баке живе толико након својих репродуктивних година њихова функција у бризи око унука" објаснио је Дејвид Самсон, један од аутора студије.
"Наша хипотеза је да њихово рано буђење и краће време спавања врше битну функцију: стари чланови служе као стражари у оно доба дана када сви други спавају. Зато је важно имати људе свих узраста".
Извор: Б92, radiosarajevo.ba