Вјечита дилема младих парова - рата кредита или рентање станова (ВИДЕО)
Неријешено стамбено питање - колико пута сте чули ову флоскулу? Најчешће је изговарају млади људи као одговор на питање о заснивању породице. Куповина сопствене некретнине поставља се као идеал, али чињеница је да нису сви у могућности да купе стан. Међутим, постоји сегмент који се зове подстанарство, који, такође, има неке своје предности.
"Као подстанар живим већ двије године, зато што тренутно нисам у могућности да купим себи стан или кућу. Живим у кући, у којој изнајмљујем спрат. Много ми је јефтиније и рентабилније, него да ја изнајмљујем стан", каже Ведран Бајрамовић из Бањалуке.
Строги кредитни услови, високе цијене станова, папрене камате, велике рате - све су то фактори који онемогућавају многе становнике да постану власници некретнина. У Српској се посебно истиче Бањалука. У овом случају чувену Шекспирову дилему бити или не бити, можемо претворити у ону животну - рата или рента, то јесте, да ли је боље и исплативије бити подстанар или купити стан и што би се у народу рекло "завалити" се у кредит, најчешће с отплатом на двадесет и више година.
Предраг Тешић, агент за некретнине и организатор првог сајма некретнина у Бањалуци сматра да подизање кредита, како би купили своју прву стамбену јединицу, за младе брачне парове није повољна инвестиција. Сматрам да је за њих повољније да плаћају кирију, односно закуп станова.
Да ли постоји нека економска калкулација да се неко вријеме буде подстанар, а да се касније купи некретнина - постоји.
Милош Грујић из Удружења економиста SWOT каже да у прилог тој тврдњи иде чињеница да је на тржишту све више некретнина, а све мањи број становника, чак и у Бањалуци.
"Сваки дан чујемо да има много порођаја, заправо то није само природни прираштај Бањалуке, него и из околних општина. Већ неко вријеме знамо да се број становника смањује, што природним путем, што исељавањем", нагласио је Грујић.
Упркос свим овим показатељима, зграде и даље ничу, као печурке послије кише, а цијене квадрата и даље расту.
Тешић истиче да се станови продају, чак и у изградњи.
"Колико ја знам, инвеститори су задовољни, зато све више и граде. Цијена расте стално, а просјечна цијена је око 2.200 КМ по квадрату. Сматрам да је она нереална и да треба радити на томе да се спусти", додаје Тешић.
Бајрамовић с почетка приче каже да сумња да по тој цијени млади људи могу купити стан, поготово ако је само једно запослено, што је, како каже, веома чест случај код нас. И са двије плате, додаје, је јако тешко.
Како стручњаци кажу, до оваквих појава долази из више разлога. Они који имају новац инвестирају га у градњу јер је много сигурнији начин за зараду. С друге стране, питање је и величине некретнине који се може купити према тренутним цијенама, али и кредитним условима које постављају банке.
"Нормално је да се вриједност кредита смањује сваке године. Међутим, ми на кредит плаћамо и неку одређену камату, тако да на одређени износ кредита, плаћате и трошкове обраде кредита, трошкове вођења кредита и још неке друге ствари које требају да обезбиједите кредит. С друге стране, можете одређени износ новца да штедите. Примјера ради, рата кредита може да буде 500 КМ. Ви, с друге стране, можете да штедите 300 или 200 КМ, а да један дио времена живите као подстанар. И онда сву ту разлику, која би била до рате вашег кредита, стављате у банку по одређеној каматној стопи. Тиме би ваша уштеђевина временом расла и онда би сте дошли у ситуацију да прије отплате кредита били купите одређену некретнину за одређени период јер стан који би сте ви купили, отплаћујете сваке године, а реално, он се амортизује- он губи вриједност. Ако је ваш кредит на 20 година, ви сте можда у прилици да у 15. години живите као подстанар и да тад купите исти тај стан, који је већ, у међувремену, изгубио вриједност", каже Грујић.
Након свега, поставља се и логично питање - када саберете све трошкове, за колико сте купили некретнину?
“Сви ми изражавамо вриједност на основу само нето износа који смо посудили од банке.Ви, прије свега, треба да вратите камату на одређени период, што ће можда и да удвостручи тај износ. Људи често изразе само номиналну каматну стопу по којој сте добили кредит. Ту постоји и ефективна каматна стопа, која обухвата све друге трошкове које ви имате током отплате кредита. Већина банака тражи процјену вјештака приликом куповине те ваше некретнине, а онда имате и трошкове праћења кредита. На кредит од 20 година, ако имате трошкове мониторинга од 50 КМ годишње то вам не изгледа пуно. Међутим, то је 1.000 КМ за читав тај износ периода отплате. Рецимо, на 20 година, тих 1.000 КМ вам повећава каматну стопу за један одсто, а то нико не види, тако да треба имати у виду да је читав износ који ви вратите, подијељен са цијеном квадрата, износ који ви враћате", истиче Грујић и додаје:
"Примјера ради, ако дигнете кредит од 100.000 КМ на временски период од 20 година, по каматној стопи од 5 одсто, ви вратите око 170.000 КМ. Према увом условима, ако то рачунамо у подстанарском смислу, можете да живите 32 године, али на крају нећете имати своју некретнину, што је исто јако битан моменат".
Ипак, без обзира на све ове цифре, порука младима је да не треба да зауставе своје планове или снове зато што многи од њих тренутно не могу да купе некретнину. Живот не чека, често чујемо од родитеља и старијих људи.
И подстанарски живот има неких својих предности, јер имате више луксуза и мање бриге око додатних трошкова, као што је ријеч о неким кваровима. Оно што је најважније, остајете мобилни и флексибилни, посебно ако сте у потрази за бољим послом или животом у неком другом селу или граду, или чак држави.
Ђ.Вујатовић/РТРС